Platforma za razumevanje urbanog razvoja

Celina 2: Javnost na distanci - demokratija u krizi

Publikacija

Javnost na distanci – demokratija u krizi, analiza planskih procedura u periodu pandemije
Pogledajte publikaciju Javnost na distanci – demokratija u krizi, analiza planskih procedura u periodu pandemije
Pogledajte

Period pandemije kovid-19 karakteriše otežano učešće javnosti u procedurama izrade i usvajanja urbanističkih planova. Ipak, u prvih godinu dana od proglašenja vanrednog stanja, u Beogradu je na javnom uvidu bilo izloženo čak 99 planova.

Istraživanje obuhvata analizu procedura izrade i usvajanja urbanističkih planova u Beogradu u periodu pandemije, zakonskog i institucionalnog okvira, studija slučaja (Makiško polja, Avala film / Košutnjak), uključujući reakcije javnosti i zvaničnika i zapisnike Komisije za planove, i konkretne preporuke za poboljšanje participacije. Rezultati služe da pruže svojevrsni presek stanja u kome se nalaze institucije u vreme krize, a izrađene preporuke da, poučeni praksom koju je kriza osvetlila, unapredimo upravljanje sistemom javnih politika i nakon završetka vanredne situacije.

Istraživanje CZKD, Polekola i Tačke komunikacije koje je sprovela stručna organizacija Nova planska praksa – baza za urbanistička istraživanja i razvoj planiranja, podržano kroz program ACT – zajedno za aktivno građansko društvo uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju i Helvetas Srbija i dopunjeno u kooperaciji sa Heinrich Böll Stiftung – predstavništvo Beograd, usmereno je na procedure javnih uvida u Beogradu i dometa participacije od početka pandemije kovid-19. 

Kroz analizu procesa izrade i usvajanja urbanističkih planova, odabrane studije slučaja (Makiško polje i Košutnjak), informisanje javnosti i mogućnosti za njeno učestvovanje u ovim procedurama, participaciju sagledanu kroz zakonski okvir i izrađene preporuke, kao i kroz ilustrovanje procesa i procedure izrade urbanističkog plana i planiranja kao stručnog i političkog procesa, istraživanje nudi znanje i alate neophodne za jačanje participacije i transparentno i dobro upravljanje prostornim razvojem.

Pandemija je, između ostalog, pokazala i pojačala sve slabosti postojeće prakse participacije. Na osnovu tih iskustava, u narednom periodu, trebalo bi pristupiti ozbiljnom i temeljnom preispitivanju postupka, obima i sadržaja participacije, a potom, u okvirima zakonskih mogućnosti, optimizovati i unaprediti učešće građana u procesu planiranja i učiniti ga realnim ulaznim podatkom za trajne intervencije u urbanom tkivu. Rezultati istraživanja služe kao poziv i podloga da se to i postigne.

Urbanistički plan je instrumenat za sprovođenje politike Grada u oblasti urbanističkog planiranja. 

Odluku o izradi plana i sâm plan donosi Skupština grada Beograda, odnosno skupštinski poslanici, predstavnici političkih partija. U svim fazama izrade, odluke donosi Komisija za planove, koju je osnovala Skupština grada Beograda, da se bavi pitanjima urbanizma. Predsednik planske komisije je ujedno i glavni urbanista grada, institucija koja je formirana pri kabinetu gradonačelnika. Odluke koje se donose tokom procesa i procedure izrade plana nisu bazirane samo na stručnim, već i na političkim argumentima. U skladu sa svim tim, urbanistički plan je i stručni i politički akt

Upoznajte proces i proceduru izrade plana. Više → 

Celina 1: Ka kolaborativnom upravljanju

Publikacija

Ka kolaborativnom upravljanju razvojem grada: interaktivni urbanizam, 2020
Pogledajte publikaciju Ka kolaborativnom upravljanju razvojem grada: interaktivni urbanizam, 2020
Pogledajte

Celina Ka kolaborativnom upravljanju usmerena je na pitanja prostornog razvoja inicirana aktuelnim problemima u Srbiji, a time i na sistemsko i rano uključivanje javnosti u procese urbanističkog planiranja kroz širenje znanja, informisanje i izgradnju dijaloga.

Složeni procesi urbanističkog planiranja, (ne)vidljiva mesta odlučivanja, uzroci i eskalacije konflikata, ali i prostor za njihovo rešavanje i suštinsku građansku participaciju, sagledani su i dovedeni u vezu kroz integralni pristup razumevanju razvoja grada – kroz istraživanja studija slučaja, javne razgovore, prezentacije i obuke za samostalno čitanje planova i dolaženje do informacija od javnog značaja.

Celina Ka kolaborativnom upravljanju se sprovodi kroz saradnju eksperata iz CZKD-a, predstavnika akademije (Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu) i njene alumni mreže (Studijski program master akademskih studija, Integralni urbanizam).

Tokom 2019. godine realizovan je prvi korak projekta – Urbanizam suprotstavljenih interesa, koji obuhvata integralne analize hronološkog razvoja pet studija slučaja kao modela za razumevanje nastalog konflikta, javne razgovore s predstavnicima različitih sektora (javni, civilni) i informisanje putem online platforme. 

Tokom 2020. godine realizovan je drugi korak, U potrazi za javnim interesom u urbanističkom planiranju, usmeren na pitanja definisanja i odbrane javnog interesa u urbanističkom planiranju kroz istraživanja tri studije slučaja, javni razgovor i stručnu publikaciju na temu javnog interesa u urbanističkom planiranju.

Tokom 2021. godine realizovan je treći korak, Demistifikacija planiranja, koji se sastoji iz praktične (video) obuke, dijagrama istraživanja i planskih procedura, usmeren na pružanje znanja i alata za samostalan pristup i razumevanje informacija od javnog značaja.

Realizuje se radi promovisanja savremenog koncepta prostornog razvoja putem platforme za razumevanje stanja i ojačavanje argumentovanog mišljenja, razvoja nove kulture komunikacije, osnaživanja participacije i demokratskog upravljanja, i preispitivanja okvira profesionalne delatnosti urbanističkog planiranja.

Javni događaji

Prezentacije, debate i onlajn obuka
Pogledajte prezentacije, debate i onlajn obuku
Pogledajte

O nama

Planiranje kao kolaborativna aktivnost služi upravljanju urbanim razvojem u širem konceptu koji uvažava legitimitet interesa svih društvenih aktera – zainteresovanih strana iz sva tri sektora: javnog (državne službe, javna preduzeća), privatnog (investitor) i civilnog (građanstvo i udruženja građana, organizacije civilnog društva, građanske inicijative). Pri tome, kolaborativno upravljanje urbanim razvojem neguje javni dijalog kao sredstvo postizanja ravnoteže između različitih interesa prema korišćenju prostornih resursa. 

Kolaborativna planska praksa zasniva se na kreiranju arene za argumentovanu debatu. Kako bi ona bila moguća, potrebno je da razumevanje procesa razvoja grada bude dostupno svim zainteresovanim stranama. 

Šta biste Vi želeli da saznate?

Platforma pred Vama kreirana je pre svega radi širenja znanja, osnaživanja za pravoverno informisanje i jačanja kulture dijaloga. Kako bismo u tome uspeli, važno je da se komunikacija ne bude jednostrana – da čujemo i Vas:

  • šta je to što Vas zanima na polju urbanističkog planiranja i prostornog razvoja, a nemate gde da saznate?
  • šta biste voleli da vidite na ovim stranicama i u našem budućem radu, koje su ključne teme i uglovi koji ovde nedostaju?
  • koje su Vaše sugestije, ali i primedbe na naš dosadašnji rad i materijal koji se nalazi pred Vama?