KOLAPS ili KOMUNIKACIJA

Izgradnja u Beogradu predstavlja područje mnogobrojnih konflikata između društvenih aktera. Konfliktni interesi su normalna posledica demokratizacije društva, čiji se stepen razvijenosti meri finoćom mehanizama kojima se omogućava da grupe ljudi izraze i brane svoje interese. U tome je nužno da razumevanje procesa razvoja grada bude dostupno svim zainteresovanim stranama. 

Proces razvoja grada obuhvata čitav niz odluka donetih na različitim nivoima i sektorima upravljanja. Ukoliko se one donose paralelno i kroz međusobno nesinhronizovane procese, neminovno dovode do problema u prostornom razvoju. Stoga, da bi se razumeo proces razvoja grada, mora se posmatrati na integralan način.

Integralni pristup ilustrovan je kroz pet karakterističnih primera izgradnje u Beogradu. Hronološki prikaz informacija od neposrednog značaja omogućava uvid u međusobnu uslovljenost odluka, u strukturu učesnika i njihovu poziciju u odnosu na donete odluke, i posledično, u razumevanje promena u pravcima prostornog razvoja.

Pročitajte više o prvom u seriji razgovora o stanju i problemima sistema planiranja u Srbiji, rezime razgovora “Kolaps ili komunikacija” i zaključke prve faze istraživanja studija slučaja.

Izvor fotografije: www.beograd.rs

Park prijateljstva Ušće

2009 — 2019

Izvor fotografije: www.beoland.com

Makiško polje

1892 — 2019

Izvor fotografije: www.exing.co.rs/

Voždove kapije

2001 — 2019

Izvor fotografije: Tanjug/Filip Krainčanić

Spalionica otpada u Vinči

2010 — 2019

Izvor fotografije: FB stranica udruženja stanara naselja

Naselje Stepa Stepanović

2010 — 2019


Na koji način treba razumeti nastale konflikte i od koga očekivati njihovo razrešenje? Kako treba delovati u budućnosti kako ne bi dolazilo do konflikata? I koja je uloga planera i urbanista u tome?

Planiranje kao kolaborativna aktivnost služi upravljanju urbanim razvojem u širem konceptu koji uvažava legitimitet interesa svih društvenih aktera – zainteresovanih strana iz sva tri sektora: javnog (državne službe, javna preduzeća), privatnog (investitor) i civilnog (građanstvo i udruženja građana, organizacije civilnog društva, građanske inicijative). Pri tome, kolaborativno upravljanje urbanim razvojem neguje javni dijalog kao sredstvo postizanja ravnoteže između različitih interesa prema korišćenju prostornih resursa. 

Kolaborativna planska praksa zasniva se na kreiranju arene za argumentovanu debatu. Kako bi ona bila moguća, potrebno je da razumevanje procesa razvoja grada bude dostupno svim zainteresovanim stranama. 


Prijavi se na našu listu

Ukoliko želiš da nam se pridružiš, prijavi se na našu listu.