Rani javni uvid u Generalni urbanistički plan Beograda, GUP 2041, oglašen je od 17. do 30. juna 2022. godine, svakog radnog dana od 12 do 18 časova.
Rani javni uvid povodom izrade GUP Beograda 2041 je izašao iz podruma zgrade Gradske uprave u ulici 27. mart, i prešao – u hol Skupštine grada Beograda. U ustaljenoj praksi da se urbanistički planovi izlažu na javni uvid po zidovima i paravanima podruma Gradske uprave, između rashodovanog mobilijara, ovakva promena predstavlja pozitivan pomak. Ipak, nešto pristupačniji odštampani papiri su nedovoljan iskorak i ne odgovaraju značaju ovog dokumenta i njegovog nužnog predstavljanja i uključivanja javnosti.
GUP je najznačajniji strateški dokument urbanističkog planiranja koji treba da odredi pravce (urbanog) razvoja Beograda u narednih 19 godina. Kako je potvrdio i sam glavni gradski urbanista, to je “najvažniji dokument koji može da donese Skupština grada”.
Čitava dosadašnja procedura izrade GUP 2041 sprovodi se uz poštovanje minimuma zakonom propisanih uslova uključivanja javnosti, sa ciljem ispunjavanja formalnog okvira, ali ne i otvaranja suštinskog dijaloga o budućnosti Grada.
Iako je protekle godine sprovedena anketa o nekim od pitanja vezanih za sadržaj GUP, ona je uključila svega 2298 građanki i građana, odnosno samo 0,6% stanovnika koji žive u području obuhvaćenim GUP. Učešće manje od 1% građana ne predstavlja adekvatan način istraživanja mišljenja i potreba stručne i šire javnosti. Pri tome, popis stanovnišva u Beogradu tek predstoji, dok su brojne strategije, razvojni dokumenti i planovi na koje se GUP 2041 oslanja, istekle ili pred istekom.
Postavlja se pitanje, na osnovu kojih ulaznih podataka je onda izrađen koncept najvažnijeg strateškog urbanističkog plana?
- Rani javni uvid sprovodi se na način da je građanima, kao domaći zadatak, dat dokument od 200 strana i dodatnih oko 20 studija koje treba sami da pročitaju, protumače i formiraju zaključke – ukoliko je do njih uopšte stigla informacija o održavanju ranog javnog uvida (oglašena na zvaničnim sajtovima gradske uprave i obrađivača plana, sa sporadičnim osvrtom u medijima).
- Nadležne institucije nisu predvidele održavanje niti jedne javne prezentacije sadržaja kompleksnog elaborata ovog najvažnijeg dokumenta. Kao jedna od 31 udruženih ekspertskih organizacija, građanskih i neformalnih inicijativa, Nova planska praksa je pokretač zahteva da se organizuje niz javnih prezentacija, kao neophodan i minimalan iskorak u pravcu otvaranja stvarnog dijaloga o razvoju Grada.
U čitavom procesu izrade plana, od inicijative za izradu do njegovog usvajanja, zakonom su predviđene (minimum) dve tačke u kojima javnost može da se uključi. Prva je rani javni uvid, kada se javnosti prezentuje koncept planskog rešenja, a druga je javni uvid u razrađeno plansko rešenje, koji završava javnim delom sednice Komisije za planove* (popularno nazvanom “javnom raspravom”).
Rani javni uvid je uveden 2014. godine izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji kao dodatni alat participacije. Razlog za to je uticaj koji uključivanje javnosti u početnim, konceptualnim fazama izrade plana, ima na umanjenje šansi da u kasnijim, razrađenijim fazama, dođe do konflikata. Za razliku od javnog uvida koji traje 30 dana, izlaganje plana na rani javni uvid traje duplo kraće – (minimalno) 15 dana. Šta se u praksi dešava?
Ideja ranog javnog uvida je da se javnosti predstavi početni koncept plana, opšti ciljevi i svrha izrade, rešenja za prostorni razvoj i predviđeni efekti planiranja. Tada još uvek nisu prikupljeni uslovi nadležnih institucija javnog sektora već se i oni prikupljaju tokom ranog javnog uvida. Ovi uslovi i primedbe građana daju informacije na osnovu kojih se plan treba da se dalje oblikuje i razvija.
Ipak, ustaljena je praksa da planski dokument izložen na rani javni uvid ima značajno veći nivo detaljnosti, pa je svojom strukturom bliži gotovom nacrtu plana a ne prezentaciji koncepta – u koju je javnost pozvana da se uključi. Prevelika definisanost rešenja u (konceptualnoj) fazi ranog javnog uvida može građane odvratiti od učešća jer umanjuje osećaj da zaista mogu ostvariti uticaj na konačnu formulaciju planskog rešenja. Razlika između učešća u formiranju planskog rešenja i davanju mišljenja na već gotove kompleksne nacrte predstavlja jedan od ključnih uslova za izradu kvalitetnih, sprovodivih i održivih planova.
Kako je tokom 2021. godine najavio glavni gradski urbanista, GUP 2041 bi trebalo da bude prvi ozbiljan generalni urbanistički plan nakon onog iz 1972. godine, koji neće biti amaterski ili nesprovodiv. Sadržaj dokumenta izloženog na rani javni uvid (RJU) zaista obiluje zanimljivim i modernim konceptima.
Tako motor razvoja Beograda nisu samo kreativne, već i intelektualne industrije.
Beograd nije više samo PAMETAN grad, on je sada PAMETNIJI.
Mobiln-iji, zdrav-iji, efikasn-iji.
Inovativan.
Zelen.
Međutim, u odsustvu naznaka da se do ove faze razmišljalo o mehanizmima sprovođenja nabrojanih koncepata i bez predstavljene metodologije i načina kako se do njih i stiže, izloženi materijal zapravo ne predstavlja mnogo više od PR pamfleta.
Zbog toga donekle iznenađuje činjenica da je u prvih 7 dana ranog javnog uvida (od ukupno 17 koliko će trajati), od strane predstavnika nadležnih institucija data svega 1 izjava povodom izlaganja prve verzije ovog najvažnijeg dokumenta javnosti. Iznenađenju doprinosi i činjenica da se na izradi GUP radi već 3 godine, u timu koji čine “fakulteti i više od 250 profesionalaca u oblasti ekonomije, arhitekture, saobraćaja i mnogih drugih”, a da izloženi materijal ne dopire dalje od nabrajanja velikih reči i koncepata, uz izostanak osmišljene metodologije, analiza stanja, razvijenih scenarija razvoja i uopšte, plana.
Kako 17 dana ranog javnog uvida nije period koji je srazmeran značaju ovog plana i prikupljanju različitih mišljenja i sugestija javnosti neophodnih za njegovu dalju razradu, pozivamo građane, širu i stručnu javnost, da se uključe u promišljanje ovog najvažnijeg strateškog dokumenta – i da taj zahtev iznesu pred Gradsku upravu u toku ranog javnog uvida, kao i u mesecima koji dolaze.
- Putem oglasa o održavanju ranog javnog uvida, na sajtu gradske uprave, građani su obavešteni da se on održava na 1 lokaciji – u holu zgrade Gradske uprave Grada Beograda, Trg Nikole Pašića 6. Međutim, na sajtu obrađivača, Zavoda za urbanizam, oglas sadrži informaciju o još 2 dodatne lokacije – u holu zgrade Urbanističkog zavoda Beograda, Bulevar despota Stefana 56 i u ulici Knez Mihailova 6, ispred “Beogradskog izloga”. Ovo je u skladu sa zaključcima istraživanja Javnost na distanci – demokratija u krizi, da Gradska uprava ispunjava samo minimum zakonom propisanih uslova uključivanja građana u proces planiranja. U ovom primeru, minimalni zakonski okvir predstavlja održavanje RJU na samo jednoj fizički dostupnoj lokaciji, dok dodatne dve predstavljaju dodatni napor obrađivača plana, a ne Gradske uprave – koja o ovim drugim lokacijama ni ne obaveštava javnost.
- https://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1795896-generalni-urbanisticki-plan-beograda-do-2041-godine-treba-da-obezbedi-infrastrukturni-razvoj-i-pravilnu-demografsku-sliku-prestonice/
- “Glavni urbanista je najavio da bi GUP trebalo da bude završen naredne godine i izneo ocenu da ozbiljan plan nije postojao, osim GUP-a iz 1972. godine, koji je sprovođen do početka osamdesetih. Nakon toga bila je „ogromna pukotina”, bez prave strategije, i svi su bili ili nesprovodljivi ili amaterski.”
- https://biznis.telegraf.rs/info-biz/3397060-u-izradu-novog-urbanistickog-plana-ukljuceno-250-strucnjaka-zelimo-da-idemo-u-pravcu-berlina
- https://www.danas.rs/vesti/beograd/stojcic-rani-javni-uvid-u-generalni-urbanisticki-plan-za-beograd-u-oktobru/
Analizu je izradila stručna organizacija Nova planska praksa, baza za urbanistička istraživanja i razvoj planiranja, u okviru projekta “Javnost u javnim politikama: dešifrovanje prava na informisanje”, u kooperaciji sa Heinrich Böll Stiftung – predstavništvo Beograd.