Javnost na distanci - demokratija u krizi

Javni uvid u Nacrt plana detaljne regulacije dela Makiškog polja, Gradska opština Čukarica, objavljen je 26. oktobra i trajao je do 27. novembra 2020. godine. Javna sednica je održana 15. decembra 2020. godine. Plan je usvojila Skupština grada Beograda 29. decembra 2020. godine (Sl.list grada Beograda, 153/2020).

Javni uvid je započeo u periodu ne tako strogih mera u vezi sa zabranom okupljanja (28. avgust – 6. novembar), ali je tokom trajanja JU stanje u vezi s pandemijom kovid-19 pogoršano, pa su druga polovina javnog uvida i javna sednica održani u periodu veoma oštrih mera u vezi s zabranom okupljanja (6. novembar – 31. decembar) koji karakteriše i odluka Komisije za planove o ograničavanju broja prisutnih lica na javnim sednicama (12. decembar).

Opšti pokazatelji intenziteta i predmeta interesovanja na planu

Ukoliko se u gugl pretraživač unese pojam „Makiš vodoizvorište“, dobija se nešto preko 10.000 rezultata, dok se za pojam „Makiško polje“ dobija više od 35.000 rezultata. Među njima je veliki broj objava u dnevnim listovima (Politika, Blic, Kurir, Informer, Novosti, Alo, Danas i drugi), nedeljnicima i onlajn portalima (Istinomer, NIN, Peščanik i drugi), kao i televizijskih priloga (RTS, Nova S, Studio B, N1 i dr.). Brojni medijski prilozi prenose izjave zvaničnika (gradskih funkcionera), nadležnih i eksperata javnih institucija, Akademije, neformalnih udružena građana, organizacija civilnog društva i političkih pokreta.

Izrada i usvajanje plana detaljne regulacije za Makiško polje praćeno je velikim brojem izjava za medije nadležnih i gradskih zvaničnika. Gradski urbanista naveo je za Radio televiziju Srbije¹⁶ januara 2021. da je u prethodnom periodu dao 50-60 izjava u vezi s elaboratom na javnom uvidu. Ipak, na zvaničnoj stranici Grada Beograda objavljeno je svega 11 vesti koje prenose izjave zvaničnika u vezi s planskim rešenjem za Makiško polje, od čega pet izjava gradskog urbaniste, četiri izjave zamenika gradonačelnika Beograda, jedna izjava gradonačelnika Beograda, i saopštenje Javnog komunalnog preduzeća Beogradski vodovod i kanalizacija (JKP BVK).

Primetna je izrazita polarizacija u izjavama i medijskim prilozima, gde se s jedne strane izričito zahteva obustava urbanizacije Makiškog polja radi očuvanja vodoizvorišta i obustava procedura usvajanja plana usled prilika izazvanih pandemijom, dok se s druge strane navodi da se predloženim planom na javnom uvidu nesumnjivo neće ugroziti vodoizvorište, ističu ekonomski i infrastrukturni benefiti predložene urbanizacije, ističe da je usvajanje plana za Makiško polje u vezi s izgradnjom metroa koji je prioritet u javnom interesu, kao i da nema razloga da se procedura javnog uvida odlaže ili obustavlja, uprkos pandemiji.

 

Reakcije javnosti

Elaborat na javnom uvidu i njegovo usvajanje izazvali su veliko interesovanje eksperata, građana, neformalnih i organizacija civilnog društva, iskazanih u vidu zvaničnih zahteva nadležnima, saopštenja i izjava za medije, kao i javnih protesta.

Okupljeni prethodno radi analize Plana detaljne regulacije za kompleks Avala filma na Košutnjaku, eksperti organizacija civilnog društva izdali su saopštenje za medije u kome predstavljaju zaključke analize planskog dokumenta izloženog na javni uvid. Zaključuju da je predloženi plan u direktnom konfliktu s potrebama građanki i građana Beograda, a posebno u okviru snabdevanja pijaćom vodom, zaštite vodoizvorišta i podzemnih voda¹⁷.

Početkom decembra 2020, skoro mesec dana od donošenja veoma oštrih mera u vezi sa zabranom okupljanja u zatvorenom prostoru, organizacije civilnog društva i grupe građana¹⁸ upućuju zahtev Komisiji za planove Skupštine grada Beograda za obustavljanje javnih uvida i javnih sednica u planove dok se epidemiološka situacija ne promeni. Neposredno nakon toga Komisija za planove izdaje Saopštenje kojim se propisuje način održavanja javnih sednica i ograničava broj prisutnih lica na njima. Saopštenje se objavljuje 12. decembra, tri dana pre zakazane javne sednice za PDR dela Makiškog polja.

Okupljene organizacije civilnog društva¹⁹ su objavile analizu i ovog saopštenja²⁰, zaključujući da je ono nezakonito i neustavno, i da suprotno njime propisanoj proceduri, javni uvidi i javne sednice moraju biti sprovedeni prema važećim zakonima i podzakonskim aktima Republike Srbije. Na osnovu predočene analize Saopštenja i procedura javnog uvida za plan za Makiško polje, ali i za druge planove (Kosančićev venac, izmene i dopune PGR-a) organizacije civilnog društva i ovoga puta zahtevaju da se javni uvidi i javne sednice Komisije za planove prekinu i odlože do smirivanja epidemiološke situacije i ukidanja vanredne situacije²¹.

Na dan javne sednice, 15. decembra, nekoliko desetina građana i eksperata iz različitih udruženja i organizacija okupilo se ispred Sekretarijata grada Beograda, protestujući što se mogućnost prisustva javnoj raspravi određuje na ulazu u gradsku instituciju²². Građanska inicijativa „Bitka za Košutnjak“ ističe za medije da je povređen skupštinski poslovnik prilikom zasedanja Skupštine grada Beograda na sednici na kojoj je usvojen pomenuti plan, što je doprinelo građanskim protestima tokom zasedanja Skupštine krajem decembra 2020. godine, sa zahtevom da se sednica odloži²³. Peticiju organizacije „Kreni-promeni“ kojom se traži raspisivanje obavezujućeg referenduma povodom izgradnje na području Makiškog polja i Košutnjaka potpisalo je onlajn skoro 75.000 građana²⁴.

Devet univerzitetskih profesora, članova Sekcije za hemiju životne sredine Srpskog hemijskog društva²⁵, uputilo je zvaničan zahtev odbornicima Skupštine grada Beograda da se odloži usvajanje Plana detaljne regulacije dela Makiškog polja jer „jedno od najvažnijih pitanja budućnosti života u gradu Beogradu (…) zahteva detaljnu analizu vodećih naučno-istraživačkih institucija u ovoj oblasti u Srbiji“. Mreža nezavisnih komšijskih inicijativa – Združene inicijative i pokreti (ZIP) je januara 2021. godine organizovala javnu debatu „Gradnja na Makišu: stručna rasprava koja se nikad nije desila“, na kojoj su govorili eksperti Akademije (Hemijski fakultet i Rudarsko geološki fakultet Univerziteta u Beogradu), javnih institucija (bivši gradski sekretar za zaštitu životne sredine) i organizacija civilnog društva (ZIP, RERI, CZKD), upozoravajući na negativne posledice predložene urbanizacije na snabdevanje pijaćom vodom i povrede načela javnosti u proceduri izrade planske dokumentacije i donošenja odluka koje su im prethodile. Nekoliko televizijskih priloga i TV emisija u kojima su govorili eksperti Akademije, javnih institucija i organizacija civilnog društva, izrađeno je u periodu 2020 – 2021. i emitovano na televizijama N1 i Nova S, s fokusom na negativne posledice i povrede načela učešća javnosti pri izradi i usvajanju elaborata na javnom uvidu i predloženu urbanizaciju Makiškog polja²⁶..

 

Izjave gradskih funkcionera

Javni uvid u Nacrt plana detaljne regulacije dela Makiškog polja oglašen je 26. oktobra 2020. godine. Ipak, skoro deset meseci ranije (2. 1. 2020), na zvaničnoj stranici grada Beograda prenesena je izjava zamenika gradonačelnika²⁷ da je plan detaljne regulacije za Makiško polje već usvojen. Sledi takođe izjava zamenika gradonačelnika²⁸, gde se nekoliko meseci pre oglašavanja javnog uvida (21. 8. 2020) navodi da će Skupština grada Beograda usvojiti Plan detaljne regulacije Makiškog polja tokom jeseni. Nakon završetka javnog uvida, na zvaničnoj stranici Grada Beograda prenesena je izjava u kontekstu Makiškog polja i izgradnje metroa²⁹ (5. 12. 2020), gde zamenik gradonačelnika još jedanput nedvosmisleno ističe  buduće usvajanje planskog dokumenta. Predočeni determinisan pogled na ishod planske procedure implicira izostanak suštinske participacije, odnosno manjak neizvesnosti koju je potrebno da poseduje proces odlučivanja koji se zasniva na participaciji – na uključivanju i pomirenju različitih interesa, stavova i pogleda koji se ne mogu predvideti pre samog izjašnjavanja – tokom javnog uvida u plansko rešenje. Prva pomenuta izjava se tako može oceniti kao netačna, a sve tri izjave kao dovođenje javnosti u zabludu u vezi s procesima participacije.

U toku trajanja javnog uvida prenesena je na zvaničnoj stranici Grada Beograda izjava gradskog urbaniste³⁰ (25. 11. 2020) kojom se plan detaljne regulacije za Makiško polje predstavlja u svetlu izgradnje metroa. S obzirom na to da se izgradnja metroa u Beogradu oslanja na Plan generalne regulacije šinskih sistema, dok se planom za Makiško polje zapravo predviđa intenzivna urbanizacija na području velikog obuhvata i u neposrednoj zoni vodoizvorišta, upitno je ovakvo predstavljanje Plana detaljne regulacije za Makiško polje kao ključno i primarno za izgradnju metroa.

Gradski urbanista dalje navodi da se planom predviđa izgradnja 4,5 miliona kvadratnih metara i najveći razvoj stambeno-poslovnih objekata u sledećih nekoliko decenija. U Beogradu su u trenutku davanja izjave usvojeni ili u izradi planovi za više od deset miliona kvadrata u novim stambeno-poslovnim zonama, kako u priobalju, tako i u centralnoj zoni. Tako planirana izgradnja na Makiškom polju predstavlja tek još jedan u nizu brojnih projekata intenzivne urbanizacije Beograda, dok različite urbo-ekonomske analize budućih investicija i intenziteta razvoja izostaju. U tom smislu, izjava da je urbanizacija dela Makiškog polja izvesna i da će biti najintenzivnija u gradu dovodi u zabludu javnost da su aktivnosti na izradi ovog plana strateški promišljene, te se stoga može oceniti kao netačna.

Kao ključni argument za aktiviranje ovog gradskog područja za intenzivnu urbanizaciju, gradski urbanista navodi da „Beograd ne može više da se širi, osim u izuzetnim situacijama“, kao i da iz tih razloga „za budući razvoj grada ostaju ovakve neizgrađene teritorije“. U skladu s tim, poželjan koncept izgradnje bio bi u okvirima već zauzetog prostora, onaj koji aktivira i iskorišćava potencijale koji se već nalaze u urbanom, gradskom tkivu – „braunfilde“ i druge zapuštene, neizgrađene ili podstandardno izgrađene prostore koji mogu da se transformišu, a koji postoje i u centralnoj zoni Beograda. Nasuprot tome, Makiško polje je „grinfild“, čija urbanizacija predstavlja zauzimanje neizgrađenih teritorija, tj. širenje grada – opcija predočena jedino ako je neophodna, „u izuzetnim situacijama“. Time ova izjava otvara brojna pitanja i nedorečenosti, pogotovu jer javnost ostaje uskraćena za informacije na osnovu čega, kojih procena, studija i analiza, je odlučeno da se urbanizuje „grinfild“ namesto „braunfilda“. Na osnovu iznetih kontradikcija, izjava se može oceniti kao netačna.

Zamenik gradonačelnika³¹ 5. 12. 2020. izjavljuje da su netačne tvrdnje, odnosno „napadi“, da je zona vodoizvorišta smanjena, zato što je „ono na potpuno drugoj strani“. Zapravo, vodoizvorište se prostire na obe strane reke Save, a zona zaštite vodoizvorišta je smanjena na teritoriji Makiškog polja na osnovu elaborata „Jaroslava Černog“ iz 2014. godine. Odnosno, uža zona vodoizvorišta je sužena na teritoriji Makiškog polja i istovremeno proširena na drugoj obali reke Save, na teritoriji Surčinskog polja i novobeogradskih blokova – o čemu javnost nije imala mogućnost da diskutuje. Pomenuta izjava se može oceniti kao netačna.

Na samom kraju 2020. godine, u drugoj polovini decembra i neposredno pre sednice Skupštine grada Beograda na kojoj je usvojen pomenuti plan, na zvaničnoj stranici Grada Beograda preneseno je nekoliko sukcesivnih izjava gradskog urbaniste, zamenika gradonačelnika Beograda, gradonačelnika Beograda, kao i saopštenje JKP BVK.

Gradski urbanista³² (18. 12. 2020) ističe da je „područje Makiškog polja još 1974. godine planirano za urbanizaciju tadašnjim Generalnim urbanističkim planom“. Generalni urbanistički plan (GUP) donet je 1972 (godina 1974 je netačan podatak, koji nastavlja da se ponavlja u izjavama zvaničnika i medijskim prilozima) i njime su na ovom prostoru planirane isključivo saobraćajne usluge, odnosno ranžirna stanica. Pri tome, izmenama GUP-a iz 1985. godine i Generalnim planom Beograda iz 2003. godine na ovom području se nastavlja planiranje isključivo saobraćajnih površina, ranžirne stanice, u širokom pojasu zelenila, jer se celo područje nalazilo u užoj (tzv. drugoj) zoni zaštite vodoizvorišta. Time se izjava gradskog urbaniste da se prethodnim generalnim planovima Beograda predviđala urbanizacija ovog područja može oceniti kao netačna.

Gradski urbanista ističe da je Institut „Jaroslav Černi“ izradio studiju kojom je utvrđeno „stanje stvari s vodosnabdevanjem“ i na osnovu koje su utvrđene i nove granice zona zaštite vodoizvorišta, zabrana ili mogućnosti gradnje u njima. Međutim, potom izjavljuje da se traži teritorija za proširenje prve i druge zone zaštite vodoizvorišta, kao i da je nedavno donesena odluka da „to bude Ratno ostrvo, jer je potpuno neurbanizovano i tako će i ostati“. U ovim izjavama uočavaju se bar dve nelogičnosti: 1) zašto se uža zona zaštite vodoizvorišta smanjuje na Makiškom polju, gde je oduvek i bila planirana, ako postoji potreba za njenim proširenjem i 2) iz kog razloga navedena studija „Jaroslava Černog“ nije predvidela tu potrebu i takvo proširenje na Ratno ostrvo, ako je njom „utvrđeno stanje stvari s vodosnabdevanjem“, i čemu onda studija služi? U kontekstu toga, izjava se može oceniti kao upitna i nedosledna, kojom se implicitno sugeriše da problem sa zaštitom vodoizvorišta na Makišu zapravo postoji.

Gradski urbanista izjavljuje da je na plansko rešenje pristiglo 64 primedbe, te ocenjuje da je to „mali broj za tako veliki prostor“. Dalje navodi da je to „ljudima koji se bave urbanizmom pokazatelj da je plan dobar, jer za mnoge lokacije pristiže i po 300, 400 primedbi“. Izveštajem o obavljenom javnom uvidu Komisije za planove Skupštine grada Beograda beleži se da je na plan pristiglo 180 primedbi od ukupno 78 različitih podnosilaca, čime se izjava gradskog urbaniste ocenjuje kao netačna.

Dodatno, problematično je navođenje broja primedbi, i to bez uvida u njihov sadržaj, kao pokazatelja kvaliteta planskog rešenja. Na taj način se implicira da se samo brojčanost različitih pogleda i stavova vrednuje u procedurama izrade planskih rešenja, a ne kvalitet argumentacije, pa se i ovaj aspekt može oceniti kao netačan. Takođe, ova izjava gradskog urbaniste se može oceniti i kao nedosledna, iz razloga što je pet meseci ranije završen javni uvid za izgradnju na Košutnjaku na koji je pristiglo više od 7.000 primedbi, ali koji nije ocenjen kao „loš plan“, niti je donet zvaničan zaključak Komisije za planove da se neće sprovoditi dalje aktivnosti u vezi s planom detaljne regulacije na Košutnjaku ili da plansko rešenje treba značajno promeniti.

Posebno je problematično što gradski urbanista ističe razliku između iskazanog interesovanja lica koja su direktni vlasnici parcela na planskom obuhvatu od interesa drugih zainteresovanih lica koji su takođe stanovnici Beograda ili Srbije, i kao takvi imaju zakonom jednaka garantovana prava za učešće u planskoj proceduri. Time gradski urbanista eksplicitno daje prednost legitimitetu „privatnog“ interesa u odnosu na „javni“. Pri tome, zainteresovanost organizacija civilnog društva negativno karakteriše kao „politički motivisanu“, gde u održavanju javne sednice pravi razliku između afirmativnog „javnog postupka“ i negativnog „političkog procesa“. Predočene izjave su u suprotnosti sa zakonom garantovanim pravom svih građana da slobodno i jednako izražavaju svoja politička mišljenja i stavove, a naročito u procedurama koje su zakonski određene kao participativne i u kojima je iskazani cilj zaštita javnog interesa.  

U prilog tvrdnji da se ovaj plan radio prvenstveno zarad privatnih, ekonomskih interesa, dok su pitanja od javnog interesa, poput javnog dobra, javnih investicija, socijalne pravde ili ekološke zaštite ostala u drugom planu, svedoči i izjava gradskog urbaniste da su, za razliku od „politički motivisanih nevladinih organizacija i stranaka“, vlasnici parcela na Makiškom polju „više nego zadovoljni“ ishodom plana, „jer čekaju više od pola veka da se to desi“. Želja građana da grade na svojim (ili tuđim) parcelama  potpuno je logična i očekivana. Međutim, ukoliko bi svi imali mogućnost da grade gde hoće i šta hoće, planiranje kao društvena delatnost ne bi bilo potrebno. Naprotiv, planiranje bi upravo trebalo da pomiri različite interese u prostoru, i u tom smislu se ova izjava može okarakterisati kao upitna.

Ističe se i tvrdnja gradskog urbaniste da se Makiško polje urbanizuje i zbog „nelegalnih objekta koji ispuštaju kanalizaciju u to tlo“. Nejasno je zašto je Grad Beograd dozvolio izgradnju nelegalnih objekata u zaštićenoj zoni vodoizvorišta i zašto rešenje nije njihovo uklanjanje, a ne dalja urbanizacija, te se ova izjava može oceniti kao upitna i dovođenje u zabludu javnosti o ciljevima izrade plana. Takođe, predočena izjava ukazuje i na važno pitanje – na koji način gradska uprava koja ne može da reguliše postojeću divlju gradnju planira da reguliše primenu mnogobrojnih strogih mera sanitarne zaštite, propisanih u elaboratu na javnom uvidu kao neophodnih za predloženu izgradnju na ovom prostoru?

Kao reakciju na kakofoniju različitih izjava u medijima, JKP BVK izdaje zvanično saopštenje³³ koje je objavljeno na zvaničnoj internet stranici Grada (27. 12. 2020) i u kome „najoštrije osuđuju netačne izjave o tome da će Beograd ostati bez vode ako se usvoji Plan detaljne regulacije za deo Makiškog polja“. U saopštenju se dalje navodi da su takve tvrdnje „obična laž“, a da njihovo „namerno plasiranje predstavlja krivično delo širenja lažnih vesti i uznemiravanja građana“, kao i da je JKP BVK učestvovalo u izradi plana sa svojim uslovima u vezi sa zaštitom vodoizvorišta i očuvanje vodovodnog i kanalizacionog sistema. Tačno je da je plan rađen u skladu sa važećim rešenjem o utvrđivanju granica sanitarne zaštite vodoizvorišta, merama propisanim u navedenom elaboratu „Jaroslava Černog“ i uslovima JKP BVK. Tačno je i da se mnogim informacijama i poluinformacijama u vezi s problematikom vodoizvorišta i njegove zaštite na Makiškom polju manipuliše u javnosti. Međutim, ono što jeste sporno, a o čemu JKP BVK ne govori u svom saopštenju, jeste početna odluka grada da se granica zaštite vodoizvorišta na ovoj teritoriji promeni. Javnost ostaje uskraćena za odgovore na pitanja zašto je takva odluka doneta, šta su bili kriterijumi, ko je u njoj učestvovao, da li je ona stručno podržana i naposletku, zašto javnost nije učestvovala i do danas nije transparentno informisana o celom procesu. Nedoumice u vezi s odgovorima na ova pitanja ne rešava ni JKP BVK u svom saopštenju, što bi bilo ključno za građenje istinske javne debate o problematici urbanizacije Makiškog polja, pa se i ovo saopštenje može oceniti kao zamena teza i upitno.

Dodatno, nakon saopštenja JKP BVK sledi niz izjava zvaničnika u poslednjim danima 2020. godine i uoči sednice Skupštine na kojoj se plan usvaja, a u kojima se ponavlja i produbljuje nekoliko prethodno pomenutih tema, kao što su predstavljanje urbanizacije dela Makiškog polja u svetlu budućnosti izgradnje metroa i tvrdnji da je urbanizacija ovog područja uvek bila predviđena i da je neophodna. 

Gradonačelnik Beograda u svojoj izjavi povodom donošenja plana³⁴ (28. 12. 2020) ističe činjenicu da ranžirna stanica sa „70 kilometara šina i 174 skretnice“ i depo vozova postoje na teritoriji dela Makiškog polja od 1977. godine, kao i da „on ne ugrožava vodoizvorište i nikome nije smetao“. Time potencijalno dovodi javnost u zabludu da se, po pitanju uticaja na vodoizvorište, depo i ranžirna stanica mogu porediti s izgradnjom planiranih 4,5 miliona kvadratnih metara stambeno-poslovnih sadržaja, sa složenom pratećom saobraćajnom i komunalnom infrastrukturom.

Zamenik gradonačelnika Beograda³⁵ (29. 12. 2020) iznosi da se predložena trasa metroa poklapa s trasom planiranom 1974. godine. Kao što je pomenuto, Generalni urbanistički plan je iz 1972. godine, a nakon njega je urađena Studija tehničko-ekonomske podobnosti brzog javnog gradskog saobraćaja u Beogradu – prva i druga faza, na osnovu koje je utvrđena planirana mreža linija JGS. Tom prilikom je obodom Makiškog polja planirana prva linija regionalnog metroa. Gradski metro, o kome je ovde reč, planiran je trasom Trgovačke ulice, preko Žarkova, Ceraka, Vidikovca, do Petlovog brda – a ne na trasi Makiškog polja kako je predočeno, te se ove izjave mogu oceniti kao netačne.

Dalje zamenik gradonačelnika navodi da se vodoizvorište na Novom Beogradu i na Makiškom polju nalaze u istoj zoni zaštite, te da je urbanizacija ovog područja „uvek bila predviđena“, u prilog čemu navodi izgradnju pruge i depoa za vozove, kao i blokove 44, 45 i 70 na novobeogradskoj strani Save. Nasuprot ovoj izjavi, u vreme GUP-a iz 1972. godine, Makiško polje i novobeogradski blokovi nisu bili u istoj zoni zaštite vodoizvorišta. Novobeogradski blokovi pripadali su široj zoni zaštite (treća zona) u kojoj je dozvoljena gradnja, a Makiško polje užoj zoni zaštite (druga zona) u kojoj nije dozvoljena gradnja. Studijom „Jaroslava Černog“ iz 2014. godine je teritorija na novobeogradskoj strani, na kojoj su sedamdesetih godina XX veka izgrađeni stambeni blokovi, pripala užoj zoni zaštite u kojoj više nije dozvoljena gradnja, a deo Makiškog polja široj zoni zaštite, u kojoj je sada dozvoljena gradnja. Stoga ova izjava dovodi u zabludu javnost o sledu odluka u vezi s ovim prostorom i može se oceniti kao netačna.

Zamenik gradonačelnika ponavlja da je značaj plana kojim se predviđa urbanizacija dela Makiškog polja povezana s budućnošću izgradnje metroa u Beogradu, naglašavajući da se glasanjem za PDR dela Makiškog polja glasa za metro. Prethodno predočeno (izjava gradskog urbaniste, 25. 11. 2020) ukazuje da dovođenje u direktnu vezu usvajanje plana za intenzivnu urbanizaciju dela Makiškog polja sa usvajanjem plana kao osnova za realizaciju metroa predstavlja zamenu teze, te se izjava može oceniti kao tendenciozna.

U izjavi prenesenoj na zvaničnoj stranici grada Beograda tik pre usvajanja planskog rešenja (29. 12. 2020), pored ponavljanja istih pomenutih teza, gradski urbanista ističe da je 98% prostora obuhvaćenog planom u vlasništvu fizičkih lica. Uvid u javno dostupnu dokumentaciju pokazuje da je značajna površina u severoistočnom delu obuhvata plana na kome je planirana intenzivna izgradnja u javnoj svojini, kao i sama ranžirna stanica, te je izjava da se planom tretiraju bezmalo samo privatne parcele netačna.

Gradski urbanista ponovo izjednačava zonu zaštite vodoizvorišta na Novom Beogradu s Makiškim poljem, pri čemu ističe da je „jedini način“ obezbeđenja i čuvanja vodozaštitnih objekata izgradnja fekalne i kišne kanalizacije, koja sprečava da se nedozvoljene materije sliju u podzemne vode. Suprotno tome, primarni način očuvanja vodoizvorišta bio bi zabrana izgradnje, odnosno očuvanje i unapređenje zelenih površina. Na sličan način glavni urbanista intenzivnu urbanizaciju opravdava i „prilikom da BVK zameni infrastrukturu staru pola veka“, te se ove izjave mogu oceniti kao netačne.

Dodatno javnost može dovesti u zabludu niz medijskih objava u brojnim dnevnim listovima i onlajn portalima (Politika, Glas Javnosti, Kurir, RTV, Beta, Građevinarstvo, Telegraf, Danas i drugi) da je investitor, Bogoljub Karić i BK grupa, odustao od izgradnje Tesla grada na Makiškom polju, uz navođenja da izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa neće ugroziti vodoizvorište³⁶. U pojedinim dnevnim listovima ova vest objavljena je uz eksplicitne naslove da su reakcije javnosti, odnosno pritisak građana, uticali na povlačenje investitora³⁷. Međutim, BK grupa navodi da je od izgradnje na ovoj lokaciji odustala još pre tri godine³⁸, te se ove brojne objave i bombastični naslovi mogu oceniti kao netačni. Pri tome, ni jedna od vesti u vesti s BK grupom i njihovom planiranom izgradnjom na Makiškom polju, niti da se od nje odustalo, nije prenesena na zvaničnoj stranici Grada Beograda.

Burne i brojne reakcije javnosti na intenzivnu urbanizaciju Makiškog polja praćene su brojnim izjavama zvaničnika, od čega je manji broj prenesen na zvaničnoj stranici Grada Beograda. Analiza ukazuje na značajan broj neusaglašenih i neutemeljenih izjava, što pogoršava medijski šum i za posledicu ima dezinformisanje javnosti. Ističe se i predstavljanje planskog rešenja u svetlu izgradnje metroa, umesto intenzivne urbanizacije i izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa, uz izostanak javne diskusije po pitanju budućnosti vodoizvorišta i snabdevanja vodom, iako je ta tema najviše uzburkala javnost.

 

Analiza zapisnika Komisije za planove Skupštine grada Beograda

Upućivanje na javni uvid

Stručna kontrola Nacrta plana detaljne regulacije dela Makiškog polja, GO Čukarica, s Izveštajem o strateškoj proceni uticaja Plana na životnu sredinu, održana je na 134. i 137. sednici Komisije za planove (24. 9. 2020. i 1. 10. 2020), na kojoj je i zaključeno da se Nacrt plana upućuje na javni uvid u periodu 26.1 0 – 27. 11. 2020, dok će se Javna sednica Komisije za planove Skupštine grada Beograda o predmetnom Nacrtu plana održati 15. 12. 2020. godine.

• (1) Komisija za planove je na 153. sednici (3. 12. 2020) razmatrala Informaciju povodom zahteva udruženja građana i fizičkih lica u vezi sa procedurom sprovođenja javnog uvida u Nacrt plana detaljne dela Makiškog polja od 02.12.2020. godine. Predsednik Komisije, gradski urbanista, informisao je članove Komisije da su obavljene konsultacije s Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i da su utvrđeni zajednički stavovi u vezi s procedurom održavanja javnih uvida i javnih sednica za vreme pandemije, nako čega je Komisija za planove jednoglasno donela nekoliko zaključaka:
• javne sednice će se u toku trajanja pandemije održavati u skladu sa merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolestiKovid-19 koje je propisala Vlada RS (u zatvorenom 1 osoba na 4m²),
• nema osnova za drugačije postupanje prilikom održavanja javnih sednica u prostorijama Gradske uprave,
• po svakoj podnetoj primedbi može da učestvuje samo jedan izabrani predstavnik,
• zaključak treba oglasiti u sredstvima javnog informisanja da bi podnosioci primedbi, naročito za primedbe koje su podnele grupe građana, izabrali svog predstavnika, kako ne bi došao veći broj ljudi i kako bi se sprečilo širenje zaraze u prostorijama Gradske uprave ili ispred,
• to je opravdano i dovoljno da bi se ispoštovale sve zakonske odredbe i norme koje podrazumevaju javnost u procesu usvajanja planova i pravo zainteresovanih lica da se na javnoj sednici izjasne pred Komisijom za planove, što će biti i tonski zabeleženo,
• kako bi se omogućio nesmetani rad Komisije i najpovoljniji uslovi za održavanje javnih i zatvorenih sednica Komisije, preporuka je da sednicama prisustvuje minimalan broj predstavnika obrađivača, javnih preduzeća, državnih organa i institucija, odnosno samo oni koji čije prisustvo je neophodno. 

U vezi s Nacrtom plana detaljne regulacije dela Makiškog polja: 

• nema osnova za odlaganje javne sednice
• u pitanju su politički pritisci koji se ne odnose na tehnički postupak izrade i usvajanja planova detaljne i generalne regulacije, a koji se rade u skladu sa zakonskom regulativom i u interesu i za građane koji su vlasnici parcela u obuhvatu planova.

Nakon diskusije (učestvovali Marko Stojčić, Nebojša Minjević i Nenad Krčum) Komisija za planove se, pozivajući se i na zaključke sa 105. sednice (4. 6. 2020) da su se „stekli uslovi za održavanje javnih sednica u vezi s planovima za koje su javni uvidi već održani ili je javni uvid u toku“ i sa 153. sednice (3. 12. 2020), i u skladu s epidemiološkim merama Vlade RS, jednoglasno dalje zaključuje:

• UG „Petlovo brdo“, za GG Bitka za Košutnjak (od 10.12.2020),
• Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu RERI, Beogradska otvorena škola, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Inicijativa Pravo na vodu, Ministarstvo prostora, Ne davimo Beograd, Organizacija za političku ekologiju Polekol (od 04.12.2020).

Nakon diskusije (učestvovali Marko Stojčić, Nebojša Minjević i Nenad Krčum), Komisija za planove se, pozivajući se i na zaključke sa 105. sednice (04.06.2020) da su se „stekli uslovi za održavanje javnih sednica u vezi sa planovima za koje su javni uvidi već održani ili je javni uvid u toku“ i sa 153. sednice (03.12.2020), i u skladu s epidemiološkim merama Vlade RS, jednoglasno dalje zaključuje:

• potrebno je objaviti oglas kojim se jasno definiše način održavanja javnih sednica za vreme pandemije, odnosno da se odredi jedan predstavnik koji može da bude podnosilac primedbi, a može da bude i neki od eksperata koji se pominju u primedbi, koji bi na pravilan način prezentovao Komisiji primedbe na plan,
• Komisija u materijalu ima sve pisane primedbe, tako da u smislu odlučivanja na zatvorenoj sednici, nakon izlaganja na javnoj sednici, Komisija će apsolutno uzeti sve elemente koji su sadržani u pisanim primedbama
• ni u jednom delu nije uskraćena mogućnost građana da se obrate putem primedbi i da iznesu svoj stav na javnoj sednici, ali da je zbog pandemije COVID-19 neophodno da se taj postupak racionalizuje u smislu neuskraćivanja bilo koje zakonske mogućnosti ili bilo kog prava na izjašnjenje, već da se prilagodi merama Vlade RS koje podrazumevaju minimalan broj učesnika u zatvorenom prostoru (1 osoba na 4m²), čime podnosioci primedbi nisu oštećeni.
• nema posebno opravdanog razloga da se sa jedne strane ugrožava bezbednost ljudi brojem ljudi, a sa druge strane da se ugrožava javni interes koji je poveren Komisiji za planove od strane Skupštine grada Beograda, koja ovde ima predstavnike 2/3 ispred Grada, i 1/3 ispred Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture,
• obaveza Komisije za planove je da sve odluke koje donosi budu u skladu sa zakonskom regulativom i da štiti javni interes, što ona i radi i zahvalna je svim građanima koji joj pomažu da njene odluke budu što kvalitetnije.

U vezi s Nacrtom plana detaljne regulacije dela Makiškog polja:     

• nema posebnog razloga da procedura javnog uvida bude drugačije sprovedena u odnosu na procedure koje se sprovode za sve druge planove jer Komisija za planove ni u jednom delu ne krši mere koje je propisala Vlada RS, kao ni procedure sprovođenja javnog uvida i održavanja javnih sednica, koje su propisane Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja, 
• javni interes u slučaju realizacije PDR dela Makiškog polja je sprovođenje jednog od najvažnijih projekata u Republici Srbiji, kao što je izgradnja depoa za metro u Makiškom polju.

Istovremeno, Komisija zaključuje:         

• zbog velikog broja pristiglih primedbi za Izmene i dopune plana detaljne regulacije prostorne celine Kosančićev venac, za deo bloka između ulica: Karađorđeva, Velike stepenice, i Kosančićev venac, Gradska opština Stari grad važe isti uslovi održavanja javne sednice, za održavanje javne sednice obezbeđena je veća sala,
• s obzirom da će se omogućiti prisustvo jednog predstavnika koji je potpisan u ime drugih podnosioca primedbi, Komisija smatra da će odabrani predstavnik moći da zastupa stavove građana koji su mu dali podršku na pravilan način pred Komisijom.

• Na 156. sednici (15.12.2020) odražnoj u prostorijama Skupštine grada Beograda u ulici Kraljice Marije 1 (velika sala na XX spratu), komisija za planove je prema gore iznetim zaključcima i definisanoj proceduri obavila javnu raspravu po obavljenom javnom uvidu u Nacrt plana detaljne regulacije dela Makiškog polja, GO Čukarica sa Izveštajem o strateškoj proceni uticaja Plana na životnu sredinu, na kojoj su „zainteresovana lica saslušala predloge odgovora obrađivača plana, JUP „Urbanistički zavod Beograda, o podnetim primedbama u toku javnog uvida“.

S druge strane, značajno je istaći da je za drugi planski dokument koji je bio na javnom uvidu u istom periodu i koji je takođe izazvao reakcije javnosti – Plan detaljne regulacije prostorne celine Kosančićev venac, epidemiološka situacija drugačije tumačena, odnosno mogućnost održavanja javne sednice i rasprave o nacrtu planskog dokumenta. Naime, na 157. sednici (17. 12. 2020) odražnoj u prostorijama Gradske opštine Stari grad, Makedonska 42, na kojoj je zakazana javna rasprava po obavljenom javnom uvidu i razmatranje Izveštaja o obavljenom javnom uvidu u Nacrt izmena i dopuna Plana detaljne regulacije prostorne celine Kosančićev venac, za deo bloka između ulica: Karađorđeva, Velike stepenice i Kosančićev venac, GO Stari grad, članovi Komisije za planove Skupštine grada Beograda su jednoglasno doneli zaključak da se Javna rasprava prekida i odlaže do daljeg zbog nemogućnosti da se sednica održi u skladu sa Zakonom, Pravilnikom i Poslovnikom o radu Komisije.

Izveštaj o obavljenom javnom uvidu

Izveštaj o obavljenom javnom uvidu usvojen je takođe na 156. sednici (15.12.2020). Povodom razmatranja primedbi podnetih u toku javnog uvida, radi formiranja Izveštaja, članovi Komisije za planove su jednoglasno doneli zaključke po pitanju primedbi 78 različitih podnosilaca – građana, organizacija i institucija (ukupno oko 180 primedbi).

Članovi Komisije su takođe jednoglasno zaključili da se, nakon izvršenih korekcija u skladu sa Izveštajem o javnom uvidu, Nacrt plana može uputiti u dalju proceduru (Skupštini grada Beograda na donošenje) kao i da za navedene korekcije Nacrta plana nije potrebno ponavljanje javnog uvida.

 

---

[1] https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4218327/beograd-voda-makisko-polje-stojcic.html

[2] https://www.reri.org.rs/najvece-vodoizvoriste-beograda-makisko-polje-u-opasnosti/

[3] UG „Petlovo brdo“, GG „Bitka za Košutnjak“, RERI, CZKD, Inicijativa Pravo na vodu, Ministarstvo prostora, Ne davimo Beograd, Polekol itd.

[4] Centar za kulturnu dekontaminaciju, Ministarstvo prostora, Ne davimo Beograd, Organizacija za političku ekologiju Polekol, Regulatorni Institut za obnovljivu energiju – RERI

[5] https://www.beograd.rs/cir/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/1778311-procedura-odrzavanja-javnih-uvida-i-javnih-sednica-za-vreme-pandemije/

[6] https://www.czkd.org/stance/grad-beograd-krsi-gradjanska-prava/

[7] https://www.istinomer.rs/analize/analize-analize/makisko-polje-siroko-za-investitore-preusko-za-javnost/

[8] https://www.danas.rs/beograd/bitka-za-kosutnjak-sednica-skupstine-beograda-na-kojoj-je-usvojen-plan-za-makis-nelegalna/

[9] https://peticije.kreni-promeni.org/petitions/referendum-za-kosutnjak-i-makis

[10] https://www.danas.rs/beograd/apel-univerzitetskih-profesora-odbornicima-odlozite-plan-detaljne-regulacije-za-makisko-polje/

[11] „N1 direktno o Makiškom polju i potrazi za vodom na Velikom ratnom ostrvu“, 3.2.2021; N1 „Dan uživo“ 30.12.2020; Nova S „Probudi se“ 15.12.2020; Nova S „Probudi se“ 30.11.2020; i dr.

[12] https://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1769224-zamenik-gradonacelnika-goran-vesic-o-protekloj-godini-i-planovima-za-2020_2/

[13] https://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1775362-vesic-jos-jedan-korak-da-bismo-metro-poceli-da-gradimo-naredne-godine/

[14] https://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1778197-vesic-posle-50-godina-od-obecanja-izgradnja-metroa-pocinje-sledece-godine/

[15] https://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1777937-usvajanje-plana-detaljne-regulacije-makiskog-polja-vazan-korak-ka-izgradnji-metroa/

[16] https://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1778197-vesic-posle-50-godina-od-obecanja-izgradnja-metroa-pocinje-sledece-godine/

[17] https://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1778436-gradnja-na-podrucju-makiskog-polja-van-prve-i-druge-zone-vodoizvorista/

[18] https://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1778657-bvk-makisko-polje-u-siroj-zoni-vodoizvorista-kao-i-pojedini-novobeogradski-blokovi/

[19] https://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1778667-gradonacelnik-radojicic-novu-godinu-slaviti-u-malim-grupama-borimo-se-da-se-ljudi-ne-zaraze/

[20] https://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1778701-vesic-ispostovacemo-sve-uslove-izgradnja-metroa-nece-ugroziti-vodoizvoriste/

https://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1778682-vesic-usvajanje-plana-detaljne-regulacije-za-makisko-polje-pocetak-je-izgradnje-metroa-u-beogradu/

[21] https://www.kurir.rs/vesti/beograd/3611265/bk-grupa-necemo-graditi-tesla-grad-na-makiskom-polju-trazicemo-novu-lokaciju

[22] https://www.glas-javnosti.rs/drustvo/karici-odustali-od-gradnje-na-makisu-popustili-pred-pritiskom-gradana-4422

[23] https://www.danas.rs/politika/karic-od-izgradnje-na-makisu-smo-odustali-jos-pre-tri-godine/