Ka kolaborativnom upravljanju

Kolaborativna planska praksa zasniva se na kreiranju arene za argumentovanu debatu. Predstavljamo prvi u nizu javnih razgovora o načinu na koji upravljamo prostornim razvojem Beograda i stručne prezentacije koje približavaju javnosti procese urbanističkog planiranja i razvoja (Beo)grada.

Cilj javnog razgovora „Kolaps ili komunikacija: urbanizam suprotstavljenih interesa“ održanog 10. decembra 2019. u CZKD bio je uspostavljanje arene za argumentovanu debatu o pravcima razvoja grada koja bi imala za svrhu davanje doprinosa unapređenju sistema planiranja i planske prakse u Srbiji. Kao prvi korak u tom naporu, pozvali smo predstavnike zainteresovanih strana iz sva tri sektora da iz svoje perspektive i konkretnog iskustva daju uvid i ukažu na probleme u razvoju Beograda, odnosno naselja i gradova Srbije.

Polazište za razgovor predstavljaju promenjeni uslovi za prostorni razvoj koji su nastupili nakon demokratskih promena 2000. godine sa prelaskom na tržišni ekonomski sistem i usvajanje principa demokratskog dijaloga. Sa aspekta sistema planiranja, to je dovelo do dve ključne promene: a) uspostavljanje privatne svojine nad zemljištem i b) pluralizam interesa nad procesima prostorne distribucije resursa. Međutim, iako su ove promene bitno promenile logiku prostornog razvoja, sistem planiranja, posmatran kao deo celokupnog regulatornog sistema, nije je u potpunosti ispratio, što je posledično prouzrokovalo mnogobrojne probleme u planskoj praksi kojih smo danas svedoci i u krajnjem ishodu do nepoverenja u instituciju planiranja.

• Koja je uloga institucija u izboru razvojnih ciljeva? Na koji način i sa kim utvrđuju prioritete?
• Na koji način treba uspostavljati dogovor oko suprotstavljenih ideja o prioritetima? Kako prevazići konfliktne interese?
• Kako utvrditi šta je javni interes?

Od početne diskusije se očekuje da osvetli različite pozicije i viđenje iste stvari od strane pozvanih učesnika.

Razgovoru je prethodila prezentacija 
Urbanističko planiranje u Beogradu: trendovi, zadaci, uloge, iz vizure urbanistkinje Ane Graovac

Javni razgovor: 

KOLAPS ILI KOMUNIKACIJA: urbanizam suprotstavljenih interesa
10. decembar 2019. / CZKD

18:00 – Uvodna reč: predstavljanje studija slučaja i mapiranje konflikata; 
18:30 – Urbanističko planiranje u Beogradu: trendovi, zadaci, uloge iz vizure urbanistkinje Ane Graovac; 
19:00 – Javni razgovor o načinu na koji upravljamo prostornim razvojem grada Beograda. 

Učestvuju: 

dr Siniša Trkulja, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Branislav Popović, Komisija za planove Skupštine grada Beograda, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju; Ana Graovac i dr Jasmina Đokić, Urbanistički zavod Beograda; Nebojša Nešovanović, CBRE, konsultanska kuća za nekretnine i investicije; Vladimir Popović, West Properties, kompanija za promet i usluge u sektoru nekretnina; Dušan Čavić, inicijativa Ne dam Kej; Zoran Bukvić, inciijativa Ulice za bicikliste.

Moderacija: 

prof. dr Marija Maruna, doc. dr Danijela Milovanović Rodić.

Nakon prvog otvorenog razgovora u kojem su učestvovali pozvani predstavnici javnog i civilnog sektora, izdvaja se nekoliko aspekata koji otvaraju teme odnosno pitanja za dalju diskusiju i ujedno predstavljaju smernice za promišljanje o mogućnostima unapređenja sistema planiranja u Srbiji:

Nadležnosti i odgovornosti

• Osnaživanje institucija urbanog razvoja na svim nivoima
• Pozicioniranje stručnjaka/urbanista u okviru različitih sektora uključenih u urbani razvoj
• Jačanje institucija urbanog razvoja na lokalnom nivou

Procedure

• Uspostavljanje intenzivnije saradnje između različitih institucija urbanog razvoja
• Transparentnost i razumljivost informacija za sve učesnike u urbanom razvoju
• Osnaživanje građana za učešće u pitanjima urbanog razvoja

Metode

• Kolaboracija zainteresovanih strana u procesima odlučivanja o urbanom razvoju
• Povezivanje urbanog razvoja sa društvenim vrednostima
• Strateško promišljanje kao osnov za odlučivanje o urbanom razvoju
• Anticipacija konflikata u planskim rešenjima
• Razmatranje finansijske utemeljenosti planskih rešenja

Instrumenti

• Vrednosni okvir kao polazni dokument za kreiranje planskih rešenja
• Prioritetni ciljevi kao rezultat društvenog konsenzusa
• Planovi sprovođenja kao neposredni ishod strateških dokumenata