Mali VELIKI pojmovnik urbanističkog planiranja
/ istraživanja
Učesnici, interesi i odgovornost
Konflikti i odgovornost
Svi predstavnici države / uprave imaju zadatak da sprovode usvojene strategije, da rade u okviru zakona, i da štite javni interes. Međutim, definisanje javnog interesa nije jednostavno ni jednoznačno. U tome su moguće ne samo pogrešne procene, već i manipulacije i sakrivanje trenutnih potreba ili parcijalnih interesa iza proklamovanog opšteg dobra.
Zbog toga, različitih perspektiva i uloga, u procesu planiranja neretko dolazi do nejedinstvenih stavova, do suprotstavljenog delovanja državne, lokalne uprave i stručnih institucija, i građana. Uzrok konflikta je često usmeren i u pravcu investitora. Kao i svi drugi učesnici u planiranju, i investitori promovišu i štite sopstveni interes. Za sprovođenje zakona i sankcionisanje njegovog kršenja, za sprečavanje nedozvoljenih aktivnosti u procesu planiranja, zadužene su institucije države. Za neodgovarajuće ponašanje vlasnika kapitala u procesu urbanističkog planiranja, odgovornost je na nosiocima vlasti i upravi.
Za negativne posledice u prostoru, poput besplanske gradnje, uzurpacije javnog zemljišta, loše distribucije namena, posledice po životnu sredinu, nepopravljive štete na spomeničkom nasleđu i drugo, odgovornost je uvek na onima koji treba da sprovode pravila – državnoj upravi i njenim institucijama.
Zakonom garantovana otvorenost procesa urbanističkog planiranja podrazumeva da javnost bude informisana o planskom rešenju i da može da daje svoje sugestije i primedbe.
“Javnost” ne postoji kao poseban, jedinstven entitet.
Poslednjih godina je u Srbiji u porastu angažovanje građana i civilnog sektora u urbanističkom planiranju vezano za zaštitu javnog interesa. Međutim, možda više nego bilo koja druga kategorija učesnika u planiranju, u okviru šire javnosti postoje različite grupe sa interesima koji mogu biti suštinski i nepomirljivo suprotstavljeni. I kada polaze od iste tačke, a to je dobrobit građana, interesi građana i organizacija mogu biti različiti. Mogu da budu suprotstavljeni i interesima drugih interesnih kategorija (politika, kapital), a često i onome što se različito razume kao javni interes. Upravo zbog toga je proces u kome dolazimo do zajedničkog dogovora u planiranju ključan, i zavisi od toga u kojoj meri i na koji način je javnost uključena u proces planiranja na svim nivoima.
