O projektu

Kako uspostaviti dogovor oko konfliktnih interesa?
Kako uspostaviti konsenzus oko javnog interesa?
Koja je uloga institucija u izboru ciljeva?

Ka kolaborativnom upravljanju

Izgradnja u Beogradu predstavlja područje mnogobrojnih konflikata između društvenih aktera. Različiti akteri imaju različite interese, te i različita očekivanja od ishoda izgradnje. Usled kakofonije različitih glasova koji se mogu čuti povodom svakog slučaja izgradnje, manjka informacija i dijaloga, često nije moguće razumeti procese, procedure i uzroke problema u celini. Tako prostorni razvoj naših gradova isuviše često predstavlja konfliktno polje krajnje suprotstavljenih pozicija, izoštrenih specifičnim perspektivama iz kojih nastupaju različite društvene grupe.

Na koji način treba razumeti nastale konflikte i od koga očekivati njihovo razrešenje? Kako treba delovati u budućnosti kako ne bi dolazilo do konflikata? I koja je uloga planera i urbanista u tome?

U suštini, proizvedeni konflikti su posledica sveobuhvatnih promena regulatornog sistema, koje su nastupile nakon 2000-te. godine i posredno, uvođenja koncepta upravljanja javnim politikama. Nov koncept upravljanja, nasuprot tradicionalnom konceptu vladanja, uvažava legitimitet interesa i uvažavanje stavova svih društvenih aktera – zainteresovanih strana, iz sva tri sektora: javnog, (državne službe, javna preduzeća),  privatnog (investitor) i civilnog (građanstvo i udruženja građana, organizacije civilnog društva, građanske inicijative). Sa aspekta urbanog razvoja, kao jedne od javnih politika, usvajanje koncepta upravljanja podrazumeva promenu planske paradigme i prihvatanja kolaborativnog pristupa dolaska do prostornih rešenja. U novostvorenom ambijentu se odluke donose kroz javni dijalog i usaglašavanje raznolikih interesa u odnosu na distribuciju prostornih resursa. Konflikti se smatraju središtem planskog procesa, a komunikacija kao sredstvo za pronalaženje načina za njihovo prevazilaženje.

Kolaborativna planska praksa zasniva se na kreiranju arene za argumentovanu debatu. Kako bi ona bila moguća, potrebno je da razumevanje procesa razvoja grada bude dostupno svim zainteresovanim stranama. 

Proces razvoja grada, pored zakonom propisane procedure izrade planskih dokumenata, obuhvata čitav niz odluka donetih na različitim nivoima i sektorima upravljanja. Te odluke, nezavisno od njihove direktne ili indirektne teritorijalne određenosti, mogu imati ključni uticaj na pravce prostornog razvoja. Ukoliko se donose paralelno, kroz međusobno nesinhronizovane procese, neminovno dovode do problema u prostornom razvoju. Stoga se proces razvoja grada mora posmatrati na integralan način, uz razmatranje razvojnih strategija u različitim domenima i nivoima upravljanja.

Integralno posmatranje procesa prostornog razvoja je ilustrovano kroz pet karakterističnih primera izgradnje u Beogradu. Pored hronološkog prikaza procesa izrade planske dokumentacije – tradicionalnog planskog procesa – paralelno se prate različita dešavanja od neposrednog značaja za posmatrani primer izgradnje: 

  • legislativa odn. promene zakonskog okvira
  • druge odluke od značaja za lokaciju
  • reakcije građana
  • prostorne manifestacije

Hronološki prikaz prikupljenih informacija, struktuiranih prema navedenim kategorijama, omogućava uvid u međusobnu uslovljenost odluka i posledično, promene u pravcima prostornog razvoja. Ujedno, omogućen je i uvid u strukturu učesnika i njihovu poziciju u odnosu na donete odluke.

S ciljem razvoja grada koji se bazira na prevazilaženju konflikata i pomirenju različitih legitimnih interesa, projekat se sastoji iz niza javnih razgovora, od kojih je prvi održan u Paviljonu CZKD 10. decembra 2019. i istraživanja studija slučaja koje su izradili alumniji master kursa Integralni urbanizam Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

O nama;

Projekat vode:
v. prof. dr Marija Maruna, doc. dr Danijela Milovanović Rodić, Ksenija Radovanović i Ljubica Slavković.

Tim projekta – alumniji master kursa Integralni urbanizam:
Milica Đurđević, Milica Ristović, Milica Tomašević i Margita Vajović.

Rukovoditeljka i urednica projekta:
Ljubica Slavković

Vizuelni identitet:
Predrag Milovanović

Projekat Ka kolaborativnom upravljanju CZKD sprovodi u saradnji s alumnijima master kursa Integralni urbanizam Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i uz podršku Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu.

Projekat se realizuje u okviru CZKD programske celine Razumeti grad.