Ka kolaborativnom upravljanju

/ istraživanja

Integralna analiza prostornog razvoja: pet studija slučaja

Istraživačka komponenta projekta teži promociji integralnog posmatranja procesa prostornog razvoja. To podrazumeva otklon od tradicionalno posmatrane delatnosti planiranja kao tehničke aktivnosti izrade planova, dominantno usmerene ka fizičkim aspektima prostornog razvoja.

Proces razvoja grada obuhvata čitav niz odluka donetih na različitim nivoima i sektorima upravljanja. Ukoliko se one donose paralelno i kroz međusobno nesinhronizovane procese, neminovno dovode do problema u prostornom razvoju. Da bi se razumeo proces razvoja grada, mora se posmatrati na integralan način.

Integralno posmatranje procesa prostornog razvoja ilustrovano je kroz pet karakterističnih primera izgradnje u Beogradu, i to kroz hronološki prikaz:

  • izradu planske dokumentacije
  • legislative odn. promena zakonskog okvira
  • drugih odluka od značaja za lokaciju
  • reakcija građana
  • prostornih manifestacija


Hronološki prikaz prikupljenih informacija, struktuiranih prema navedenim kategorijama, omogućava uvid u međusobnu uslovljenost odluka i posledično, promene u pravcima prostornog razvoja. Ujedno, omogućen je i uvid u strukturu učesnika i njihovu poziciju u odnosu na donete odluke. Istraživanje sprovedeno kroz integralnu perspektivu je omogućilo prepoznavanje konfliktnih tačaka procesa prostornog razvoja kako samih predmetnih slučajeva, tako i opštih problema u razvoju Beograda i Srbije.

Hronološki prikaz formiran je na osnovu javno dostupnih informacija i dokumenata i u najvećoj mogućoj meri na primarnim izvorima. Simbolom vatre u polju kategorija označeno je gde su autorke istraživanja unele svoje interpretacije nastalih promena.

Definisanje i odbrana javnog interesa: integralna analiza tri studije slučaja

Istraživanje pod nazivom „Definisanje i odbrana javnog interesa“ predstavlja komponentu druge faze projekta „Ka kolaborativnom upravljanju – Interaktivni urbanizam“. Tematski i sadržajno se direktno nadovezuje na rezultate istraživanja iz prve faze projekta, u kojoj su na integralan način predstavljeni procesi prostornog razvoja pet karakterističnih primera u Beogradu.

U okviru prve faze projekta cilj istraživanja bila je promocija koncepta upravljanja urbanim razvojem – pozicioniranje delatnosti planiranja u okviru šireg konteksta odlučivanja o intervencijama u prostoru. Identifikovane su tačke konflikata u svakom od pet analiziranih primera koje, pored nedorečenosti i slabosti planskog sistema, ilustruju sukobe različitih interesa uključenih aktera. Time jasno ukazuju na odsustvo konsenzusa u društvu oko razvojnih opredeljenja, odnosno odsustvo jasnih razvojnih politika. Implicitno, ukazano je na odsustvo društveno usaglašenog javnog interesa koji bi trebalo da predstavlja osnov javnih politika.

U odnosu na navedeno, cilj istraživanja druge faze projekta je promišljanje i preispitivanje sadržaja i pojma javnog interesa, načina na koji se taj sadržaj definiše, a zatim i institucionalizuje u različitim formama i na različitim nivoima upravljanja razvojem. Kao poligon za istraživanje su odabrane tri studije slučaja iz prvog koraka: Makiško polje, Naselje Stepa Stepanović i stambeni blok Voždove Kapije. U okviru svake studije slučaja se problematizuje jedna, za taj slučaj karakteristična, razvojna tema sa ciljem unapređenja razumevanja interpretacije javnog interesa u procesu planiranja, kroz dva ključna aspekta:

  • Poreklo i tumačenje javnog interesa: prikaz pravnog i planskog osnova konkretnog slučaja
  • Planska interpretacija: tumačenje načina na koji je javni interes tumačen, odnosno ugrađen u konkretne planske procedure i planska rešenja.


U okviru odabranih studija slučaja, istraživanje je usmereno ka razumevanju i preispitivanju sledećih tema:

  • Makiško polje: Vodoizvorište. Kako se i na osnovu čega definiše teritorija vodoizvorišta? Ko je zadužen za upravljanje vodoizvorištem? Kako se štiti i koristi vodoizvorište? Na osnovu čega se, u ovom slučaju, donose odluke o promeni granica i režima zaštite?
  • Naselje Stepa Stepanović: Urbanističke norme i javne namene. Kako i na osnovu čega se definišu urbanističke norme? Ko je zadužen za njihovo definisanje? Kako se, u ovom slučaju, utvrđuje i na osnovu čega procenjuje potreba za društvenom infrastrukturom u naselju (koliko takve infrastrukture je potrebno)?
  • Stambeni blok Voždove kapije: Urbanističke norme i poštovanje prava svojine. Kako i na osnovu čega se definišu urbanističke norme? Ko je zadužen za njihovo definisanje?  Kako se, u ovom slučaju, planskim rešenjima utiče na kvalitet života i vrednost nekretnina?

Dijagrami istraživanja

Integralni pristup u istraživanju slučajeva izgradnje u Beogradu je analitički metod za sveobuhvatno sagledavanje procesa transformacije predmetnog prostora. Usmeren je ka praćenju formalnih tokova odlučivanja, iskazanih kroz javne politike – donetih u okviru različitih nivoa upravljanja i različitih sektora javne uprave. Odnosno, analiziraju se sva dokumenta javnih politika kojima se direktno ili indirektno vrši uticaj na transformaciju posmatranog područja. Pored planskih dokumenata to uključuje i zakone, podzakonska akta, strategije, razvojne programe, projekte, studije, ugovore, odluke i sl. Fokus analize su sadržaji posmatranih dokumenata, ali se pored njih posmatraju i institucije koje učestvuju u procesu kreiranja i usvajanja javnih politika.

Koraci istraživačkog procesa su direktno zavisni od konkretnog slučaja izgradnje koji se posmatra, i nema jedinstvenog recepta istraživačkog procesa. Polazište analize čini pregled formalnog procesa planiranja i tumačenje sadržaja planskih dokumenata. Dalji istraživački koraci uključuju i sve ostale javne politike koje utiču na sadržaj planskih dokumenata, a njihov obuhvat je direktno vezan za prostorni problem koji se tretira planskim rešenjem, odnosno karakter izgradnje koja se planira. Stoga analizu svakog pojedinačnog slučaja izgradnje odlikuje specifična istraživačka putanja.

Raznolikost istraživačkih postupaka je ilustrovana kroz tri dijagrama, prethodno prikazanih slučajeva izgradnje, na kojima se može videti kompleksnost tih procesa. Ujedno, dijagrami služe i kao instrukcija za istraživanje, ukazujući na moguće putanje, mnogobrojne izvore i raznovrsne načine razumevanja predmetnog problema.