Foto: Podcast Sfera
Na osnovu iskazanih mišljenja na javnoj raspravi na kojoj je prisustvovalo više od 350 arhitekata i inženjera različitih struka, održanoj 23. aprila 2024. godine na Građevinskom fakultetu, formirana je Radna grupa koja je imala zadatak da izvrši analizu svih dotadašnjih aktivnosti i dostupnih dokumenata vezanih za sudbinu kompleksa Beogradskog sajma i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane.
U toku analize su obrađeni svi pristigli dopisi i zahtevi naučnih i stručnih institucija iz Srbije koje su reagovale na najavu rušenja i radikalnu promenu namene kompleksa Beogradskog sajma i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane, kao i komentari i predlozi učesnika stručnog Foruma.
Detaljnu analizu Radna grupa je izvršila preko sinteznog Izveštaja sa svim aspektima i argumentima od značaja za sudbinu ova dva kompleksa. Na tom osnovu Radna grupa je definisala Deklaraciju o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba.
Arhitektonsko-konstrukcioni značaj ovih objekata, višestruko je stručno verifikovan kao vrhunska vrednost graditeljstva Srbije u drugoj polovini 20. veka. Najavu njihovog delimičnog ili potpunog rušenja smatramo u potpunosti neprihvatljivom, kaže se u saopštenju za javnost.
Dodaje se da je značaj kompleksa Beogradskog sajma kao javnog dobra građana Beograda i Srbije i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane kao upravno-administrativnih objekata Republike je nezamenjiv.
“Najavu radikalne promene njihovih namena i funkcija smatramo u potpunosti suprotnom javnom interesu našeg društva u celini. Ova graditeljska dela čine kulturni identitet naše zemlje i naroda, pogotovo u slučaju posledica NATO agresije 1999. godine.”
Grad Beograd mora da se razvija u skladu sa javnim interesom kao održivo i pravedno mesto za život sa vrednim kulturnim indentitetom. Razvoj Beograda nije servis za ostvarivanje privatnih interesa i uvećavanje kapitala sa nesagledivim štetnim posledicama po životno okruženje, društvenu pravdu i kulturno istorijsko nasleđe građana Beograda i Srbije, kaže se u saoštenju.
Dodaje se da stanovnici Beograda imaju pravo na svoj grad, pravo da ostvare svoje zajedničke interese i učestvuju u donošenju odluka o razvoju mesta u kojem žive. Nedopustivo je da se zakoni i urbanistički planovi zloupotrebljavaju od strane državne i lokalne uprave, da se javnim mnjenjem manipuliše i da odluke o budućem razvoju kompleksa Beogradskog sajma i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane donose isključivo nekompetentni ljudi sa državnog vrha.
U saoštenju se još navodi da su kompleks Beogradskog sajma i ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane kao kulturno istorijsko nasleđe od zajedničkog interesa zaštićeni Ustavom Republike Srbije.
“Očuvanje kulturnog nasleđa i razvoj građene sredine kolektivna je odgovornost svih građana Beograda i Srbije, celokupne stručne javnosti, profesionalnih arhitekata, urbanista i planera, a posebno javnih institucija grada Beograda i Republike Srbije i donosioca odluka kako na lokalnom tako i na najvišem državnom nivou.”
- Ukidanje postojeće i donošenje nove odluke, koja odgovara prvobitnom rešenju Vlade Republike Srbije br. 633-5959/2008 od 15.1.2009. godine o proglašenju kompleksa Beogradskog sajma za spomenik kulture kao celine, kojom bi se zaštitile od rušenja Hale 2, 3 i 4, koje su po svakom osnovu celina sa Halom 1, i utvrdile mere zaštite za prostor Beogradskog sajma u celini. Takođe, tražimo postizanje širokog konsenzusa o javnom interesu u njegovom daljem planskom razvoju.
- Da se ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane restaurira i sanira u skladu sa već utvrđenim merama zaštite kulturnih dobara koje propisuju vraćanje u prvobitno stanje, kao i očuvanje njegove upravno administrativne namene. Takođe tražimo i viši stepen kategorisanja tog arhitektonskog dela u status kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.
- Stavljanje van snage svih odluka, sporazuma, ugovora i planova koji su direktno suprotni Ustavu, zakonima, i obavezujućim aktima države Srbije.
Deklaracija o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba:
1. Polazeći od „Agende 2030 za održvi razvoj“ (UN, 2015) i ciljeva održivog razvoja kao globalno utvrđenog razvojnog okvira koji je među 193 država članica potpisala i Republika Srbija, preko drugih globalnih dokumenata koje je takođe potpisala Republika Srbija, Ustava Republike Srbije kojim se određuju načela održivog razvoja (Član 94 i Član 97 Tačka 9), i serije Zakona i strategija kojim se utvrđuju načela održivog razvoja, ocenili smo da se dosadašnja realizacija projekta “Beograd na vodi” kao i nagoveštena planska rešenja investitora Beograd na vodi d.o.o. kreću putem sasvim suprotno od načela i ciljeva održivog razvoja.
2. Projekat „Beograd na vodi“ inicijalno je utemeljen na kršenju Ustava i zakona Republike Srbije, pa se i sve kasnije aktivnosti na njegovom proširenju moraju posmatrati kroz tu prizmu. Njegova neustavnost i nezakonitost se ne mogu konvalidirati nikakvim naknadnim aktivnostima i/ili propisima i ne mogu se posmatrati izolovano u odnosu na prethodne faze ovog projekta. Neustavnost projekta ogleda se u usvajanju Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“. Ovim zakonom je utvrđen javni interes za realizaciju jednog u potpunosti privatnog projekta komercijalne sadržine, na koji se na bilo koji način ne može primenjivati institut eksproprijacije, koji suprotno Ustavu RS u ovom slučaju ograničava privatnu svojinu.
3. Na isti način građevinsko zemljište i grubo oštećeni objekti ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane prepuštaju se nezakonito inostranom investitoru, s pravom da se na njemu interveniše arhitektonsko-urbanističkom transformacijom po privatnoj volji, zanemarujući činjenicu da su objekti Zakonom zaštićeni kao javno kulturno dobro i to po tri osnova.
4. Projektom investitora Beograd na vodi d.o.o, umesto urbanističkog plana koristi se prostorni plan područja posebne namene (PPPPN) koji je naknadno zakonski tendenciozno regulisan u korist ovakvih projekata (Član 21, stav 5), čime su derogirana Ustavom (Član 2) utvrđena prava suvereniteta jedinica lokalne samouprave (gradske opštine Grada Beograda), uz prećutnu saglasnost uprave Grada Beograda. Prepuštajući imovinu građevinskog zemljišta od preko 320 hektara, država omogućava inostranom investitoru iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je ugovorima sa državom u potpunosti pravno zaštićen, da uspostavi eksteritorijalnost na teritoriji Beograda, sa planskim i arhitektonskim rešenjima koja u svemu odudaraju od okruženja i načela održive arhitekture i urbanizma.
5. Odlukom Vlade Republike Srbije (2024) o izmeni i dopuni PPPPN radi proširenja projekta “Beograd na vodi” na 327 hektara, obuhvaćeni su i objekti i kompleksi od javnog značaja od kojih je najveći i najznačajniji kompleks Beogradskog sajma, koji je prema idejnim rešenjima inostrane kompanije predviđen za rušenje i pretvaranje u stambeno naselje sa poslovnim dodatkom. Umesto očuvanja i zaštite Beogradskog sajma kao jedinstvene celine, idejno rešenje nudi bezlični kompleks stambeno poslovnih zgrada. Time se remete funkcionisanje, komunalni sistem, identitet i socijalna kohezija Beograda i Beograđana, kojima Beogradski sajam predstavlja javno dobro od posebnog značaja.
Osim toga, proširenjem obuhvata PPPPN i novom izgradnjom u savskom priobalju može biti značajno ugrožena već ozbiljno narušena zelena infrastruktura grada, sa dodatnim negativnim posledicama na kvalitet vazduha, regulaciju temperature i rizikom od poplava pri olujnim kišama, što za posledicu ima ugrožavanje zdravlja stanovnika grada.
6. Ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane kao urbanistička celina, utvrđena i prepoznata kao reper identiteta Beograda, sa izuzetnim autorskim idejama moderne arhitekture, u rukama potencijalnog inostranog investitora kreće u pravcu njegove arhitektonsko-urbanističke devastacije, menjajući izgled i karakter kompleksa, umesto da se restaurira prema originalnom projektu arh. Nikole Dobrovića. Čuvajući svoju istoriju i tradiciju i preko umetničkih dela poput restauriranih zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane, Srbija bi sačuvala i značajan deo svog nacionalnog identiteta, koji pritom nema nikakvo ideološko određenje.
7. Što se tiče Beogradskog sajma kao celine prema originalnom planu i projektima, postoji mogućnost intervencija – rekonstrukcije i unošenja novih ili obnove starih sadržaja (TV studio u muzej, rekreacija, zeleni pojas prema reci Savi, i dr), u saradnji sa službama zaštite kulturnih dobara. Isto tako, početna ideja investitora Beograd na vodi d.o.o. da Halu 1 na Beogradskom sajmu pretvori u operu i balet je, pored toga što nije proučena tehnički, funkcionalno i umetnički, građevinski neprihvatljiva jer totalno zanemaruje konstruktivna rešenja zabeležena kao jedinstvena u svetu.
8. Konačno, za oba projekta postoji izuzetan interes javnosti, ne samo stručne, pa se u tom smislu njihova realizacija ne sme vršiti / obavljati neposrednim pogodbama i dogovorima sa odabranim investitorima, na netransparentan način i bez aktivnog učešća javnosti i struke oslobođene političkog pritiska.
Prema navedenom smatramo da bi osnovni cilj Beograda i njegovih 17 gradskih opština trebalo da bude: UKLJUČITI BEOGRAD NA KOLOSEK ODRŽIVOG URBANOG RAZVOJA uz četiri konkretna zahteva:
– Ukidanje postojeće i donošenje nove odluke, koje sadrži i materijalno odgovara prvobitnom rešenju Vlade Republike Srbije (br. 633-5959/2008 od 15.1.2009. godine) o proglašenju kompleksa Beogradskog sajma za spomenik kulture kao celine, (koja je nezakonito stavljena van snage 22.1.2009.) koja bi uključila Hale 2, 3 i 4, koje su po svakom osnovu celina sa Halom 1, i utvrdila mere zaštite za prostor Beogradskog sajma u celini.
– Da se za ceo prostor Beogradskog sajma izradi i usvoji urbanistički (PDR), a nikako prostorni plan područja posebne namene (PPPPN), uz primenu odgovarajućih konsultacija i stručne argumentacije sa gradskim vlastima i investitorima, uz demokratsko učešće građana, a nakon rehabilitacije / povratka na prvobitnu Odluku o zaštiti Beogradskog sajma kao celine iz 2009. godine i nakon sprovođenja međunarodnog konkursa za obnovu, uređenje i unapređeno rešenje prostora Beogradskog sajma.
– Da se ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane kategoriše u status kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.
– Da se ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane restaurira i sanira u skladu sa već utvrđenim merama zaštite koje propisuju vraćanje u prvobitno stanje. Da se strateška pozicija pomenutog ansambla u zoni u kojoj su locirane i druge institucije od nacionalnog značaja (Vlada Republike Srbije, MIP, Apelacioni i Upravni sud) ispoštuje, te da se zadrži njena upravno– administrativna namena, ne dozvoljavajući intervencije i transformacije po željama investitora koje profanišu karakter ovog prostora.
– Da se stave van snage svi memorandumi, sporazumi i ugovori, kao i da se ukinu sve odluke koje su direktno suprotne zakonima, propisima i obavezujućim aktima države Srbije, a tiču se kompleksa Beogradskog sajma i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane.
Deklaraciju potpisuju:
Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS)
Akademija arhitekture Srbije (AAS)
Udruženje arhitekata Srbije (UAS)
Društvo arhitekata Beograda (DAB)
Društvo arhitekata Novog Sada (DANS)
Društvo arhitekata Niša (DAN)
Društvo arhitekata Zrenjanina (DAZ)
Društvo arhitekata Valjeva (DAV)
Društvo vranjanskih arhitekata (DVA)
Članovi stručne Radne grupe:
prof. dr Borislav Stojkov, arhitekta i urbanista
mr Bojan Kovačević, arhitekta
prof. Ivan Rašković, arhitekta
akademik, prof. emeritus Branislav Mitrović, arhitekta
prof. dr Dušan Najdanović, građevinski inženjer
prof. dr Jelena Ivanović Vojvodić, arhitekta
prof. dr Marija Maruna, arhitekta i urbanista
prof. dr Zora Živanović, prostorni planer
prof. dr Tanja Damnjanović Conley, arhitekta i konzervator
dr Slavica Vujović, arhitekta i konzervator
mr Lazar Kuzmanov, arhitekta
Vladislav Lalicki, arhitekta
dr Iva Čukić, arhitekta i urbanista
Ana Graovac, arhitekta i urbanista
Miljan Salata, arhitekta
Igor Mikitišin, arhitekta
Aleksandra Vukićević, pejzažni arhitekta
Jovan Rajić, pravnik, ekspert za pravo energetike i životne sredine
Dragomir Ristanović, arhitekta, ekspert za javne politike
Lana Trajković, student arhitekture
Anđela Šulić, student arhitekture
Matija Vujović, student arhitekture
Deklaraciju su podržali:
Arhitektonski fakultet Univerzieteta u Beogradu (AFUBG)
Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu – Katedra za prostorno planiranje
Udruženje urbanista Srbije (UUS)
Društvo konzervatora Srbije (DKS)
Do.ko.mo.mo. Srbija (nacionalna sekcija – Međunarodne radne grupe za dokumentaciju i konzervaciju građevina, mesta i celina modernog pokreta u arhitekturi )
Evropa Nostra Srbija
Udruženje pejzažnih arhitekata Srbije (UPAS)
Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI)
Ministarstvo prostora
Nova planska praksa
SFERA (Platforma za dijalog i promociju Arhitekture)