Mali VELIKI pojmovnik urbanističkog planiranja
/ istraživanja
Prostorni i urbanistički planovi
Urbanističko-tehnički dokumenti
Najniži u hijerarhiji dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja su urbanističko – tehnički dokumenti:
- urbanistički projekat,
- projekat parecelacije i preparcelacije,
- elaborat geodetskih radova za ispravku granica susednih parcela i spajanje dve susedne parcele istog vlasnika.
Urbanističko tehnički dokumenti nisu planovi. Oni se izrađuju nakon što se plan za neko područje usvoji i potrebna je „dodatna arhitektonska provera“ planskog rešenja, ili da bi se rešila pitanja vlasništva i podele katastarskih parcela, nevezano od urbanističkog plana.
Urbanistički projekat
Urbanistički projekat je najsloženiji od svih urbanističko tehničkih – dokumenata.
Radi se isključivo na osnovu usvojenog plana, pa se zato zove i dokumentom / alatom za sprovođenje planskih dokumenata.
Primenjuje se kada je potrebno dodatno definisati ili proveriti uslove i parametre izgradnje iz usvojenog plana, odnosno kada je potrebno arhitektonskim projektom „rešiti” neku lokaciju, jer tokom izrade plana nije bilo dovoljno podataka za to. Zato je sastavni deo urbanističkog projekta idejno rešenje objekta i trodimenzionalni prikaz.
U opštem slučaju, urbanističkim projektom nije moguće bitno menjati ključna pravila izgradnje koja su definisana planom – namenu parcele, kapacitete izgradnje, spratnost i visinu planiranih objekata, zauzetost parcele, procenat zelenih površina…
Međutim, u pojedinim slučajevima defiisanim Zakonom o planiranju i izgradnji, urbanističkim projektom se može menjati usvojeno plansko rešenje. To znači da i pošto je plan usvojen, urbanističkim projektom može doći do promene visine ili namene objekta, а može se definisati i zemljište javne namene, iako je planom drugačije predviđeno.
Zakon daje mogućnosti da se izradi urbanističkog projekta pristupi na zahtev investitora i onda kada planskim dokumentom nije propisana njegova obavezna izrada.
Javna prezentacija urbanističkog projekta je obavezna. Pošto urbanistički projekat sadrži idejno rešenje objekta i njegov trodimenzionalni prikaz, čest je slučaj da šira javnost “shvati” šta je urbanističkim planom omogućeno ili predviđeno za gradnju tek tada kada ugleda trodimenzionalni prikaz – dugo nakon što je plan već usvojen i na snazi.
Javna prezentacija u urbanistički projekat se značajno razlikuje od javnih uvida u planove. Procedura izrade planova podrazumeva omogućavanje učešća javnosti tokom ranog javnog uvida, javnog uvida i javnu sednicu planske komisije, dok javna prezentacija urbanističkog projekta dolazi “post festum” – kada direktna komunikacija više nije zakonska obaveza.
Detaljno o ovome saznajte u sekciji o javnim uvidima, ovde.
Projekat preparcelacije
Pored urbanističkog projekta, veoma čest slučaj koji predhodi izdavanju lokacijskih uslova i građevinske dozvole je izrada projekta preparcelacije. On se radi u cilju formiranja građevinske parcele u skladu sa pravilima iz usvojenog plana i podrazumeva objedinjavanje nekih katastarskih parcela, delova katastarskih parcela ili odvajanje delova parcela za javne namene.
Sastavni deo projekta preparcelacije je projekat geodetskog obeležavanja, na osnovu koga se planirana izmena katastarskog stanja ažurira u bazi podataka nacionalnog katastra.