Platforma za razumevanje urbanog razvoja
Aktuelno
Zahtev za održavanje javnih prezentacija Generalnog urbanističkog plana / GUP 2041
Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove Gradske uprave grada Beograda Komisiji za planove Skupštine grada Beograda Zahtev za organizovanje javnih prezentacija Generalnog urbanističkog plana Beograda
Grand Prix 44. Salona arhitekture publikaciji “U potrazi za javnim interesom: dometi urbanizma”
Publikacija U potrazi za javnim intersom: dometi urbanizma urednica dr Danijele Milovanović Rodić, Ljubice Slavković i dr Marije Marune nagrađena je na 44. Salonu arhitekture
Primedba na Koncept politike o reformi e-Prostora / urbanističkog i prostornog planiranja u Srbiji
Komentar na sadržaj Predloga koncepta politike o reformi e-Prostor: Koncepta politike o reformi prostornog i urbanističkog planiranja u Republici Srbiji, na javnoj raspravi od 28.
Otvoreno pismo Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture povodom uklanjanja Koncepta politike o reformi e-Prostora
U četvrtak 17. marta, tokom trajanja javne rasprave o Konceptu politike o reformi e-Prostora (Koncept politike o reformi prostornog i urbanističkog planiranja u Republici Srbiji)
Kako razumeti PGR i njegove izmene, i kako je javnost ostala u zabludi
Plan generalne regulacije (PGR) je novina uvedena u naš planski sistem 2016. godine. Prve izmene i dopune PGR Beograda usledile su 2020. godine, da bi
PGR Beograda – Izveštaj sa javne sednice i njeni ishodi (februar 2022)
Javna sednica Komisije za planove Skupštine grada Beograda povodom izrade Nacrta izmena i dopuna PGR Beograda[1] održana je u utorak, 1. februara 2022. godine. S
Celina 3: Mali VELIKI pojmovnik urbanističkog planiranja
Publikacija
Urbanističko planiranje usmerava urbani razvoj u skladu s usvojenim vrednostima društva i države. Da bi se usaglasile kratkoročne i dugoročne posledice prostornih intervencija, neophodno je planiranje. Ono mora da pomiri mnoštvo različitih interesa, i to tako da rezultat bude optimalan po celokupno društvo.
Da bi mogla da planira, država pravi planski sistem – skup zakona i drugih akata kojima se pravno uređuje planiranje, i različitih institucija koje učestvuju u planiranju.
Glavni instrumenti planiranja su urbanistički i prostorni planovi. Koji sve planovi postoje i kako međusobno stoje, kako razumeti njihov sadržaj i uključiti se u njihovu izradu – saznajte na ovim stranicama.
O urbanističkim i prostornim planovima
Celina 2: Javnost na distanci - demokratija u krizi
Publikacija
Period pandemije kovid-19 karakteriše otežano učešće javnosti u procedurama izrade i usvajanja urbanističkih planova. Ipak, u prvih godinu dana od proglašenja vanrednog stanja, u Beogradu je na javnom uvidu bilo izloženo čak 99 planova.
Istraživanje obuhvata analizu procedura izrade i usvajanja urbanističkih planova u Beogradu u periodu pandemije, zakonskog i institucionalnog okvira, studija slučaja (Makiško polja, Avala film / Košutnjak), uključujući reakcije javnosti i zvaničnika i zapisnike Komisije za planove, i konkretne preporuke za poboljšanje participacije. Rezultati služe da pruže svojevrsni presek stanja u kome se nalaze institucije u vreme krize, a izrađene preporuke da, poučeni praksom koju je kriza osvetlila, unapredimo upravljanje sistemom javnih politika i nakon završetka vanredne situacije…
Istraživanje CZKD, Polekola i Tačke komunikacije koje je sprovela stručna organizacija Nova planska praksa – baza za urbanistička istraživanja i razvoj planiranja, podržano kroz program ACT – zajedno za aktivno građansko društvo uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju i Helvetas Srbija i dopunjeno u kooperaciji sa Heinrich Böll Stiftung – predstavništvo Beograd, usmereno je na procedure javnih uvida u Beogradu i dometa participacije od početka pandemije kovid-19.
Kroz analizu procesa izrade i usvajanja urbanističkih planova, odabrane studije slučaja (Makiško polje i Košutnjak), informisanje javnosti i mogućnosti za njeno učestvovanje u ovim procedurama, participaciju sagledanu kroz zakonski okvir i izrađene preporuke, kao i kroz ilustrovanje procesa i procedure izrade urbanističkog plana i planiranja kao stručnog i političkog procesa, istraživanje nudi znanje i alate neophodne za jačanje participacije i transparentno i dobro upravljanje prostornim razvojem.
Pandemija je, između ostalog, pokazala i pojačala sve slabosti postojeće prakse participacije. Na osnovu tih iskustava, u narednom periodu, trebalo bi pristupiti ozbiljnom i temeljnom preispitivanju postupka, obima i sadržaja participacije, a potom, u okvirima zakonskih mogućnosti, optimizovati i unaprediti učešće građana u procesu planiranja i učiniti ga realnim ulaznim podatkom za trajne intervencije u urbanom tkivu. Rezultati istraživanja služe kao poziv i podloga da se to i postigne.
Istraživanja
Planiranje kao stručni i politički proces
Urbanistički plan je instrumenat za sprovođenje politike Grada u oblasti urbanističkog planiranja.
Odluku o izradi plana i sâm plan donosi Skupština grada Beograda, odnosno skupštinski poslanici, predstavnici političkih partija. U svim fazama izrade, odluke donosi Komisija za planove, koju je osnovala Skupština grada Beograda, da se bavi pitanjima urbanizma. Predsednik planske komisije je ujedno i glavni urbanista grada, institucija koja je formirana pri kabinetu gradonačelnika. Odluke koje se donose tokom procesa i procedure izrade plana nisu bazirane samo na stručnim, već i na političkim argumentima. U skladu sa svim tim, urbanistički plan je i stručni i politički akt.
Ko sve učestvuje u procesu izrade plana – od inicijative za izradu do njegovog usvajanja: Više →
Proces i procedura izrade plana
Proces i procedura izrade plana započinje inicijativom za izradu plana. Na osnovu nje, formira se Odluka o izradi plana. Kada skupština usvoji Odluku, započinje procedura izrade plana i uključivanje javnosti – kroz rani javni uvid i javni uvid, koji se završava sednicom Komisije za planove. Procedura izrade plana završava se usvajanjem plana i njegovim objavljivanjem u službenog glasilu.
Više o svakom od ovih koraka, ko u svakom odlučuje i kojim putem, šta je dostupno javnosti i gde javnost može da se uključi, saznajte na: Više →
Javni događaji
Celina 1: Ka kolaborativnom upravljanju
Publikacija
Celina Ka kolaborativnom upravljanju usmerena je na pitanja prostornog razvoja inicirana aktuelnim problemima u Srbiji, a time i na sistemsko i rano uključivanje javnosti u procese urbanističkog planiranja kroz širenje znanja, informisanje i izgradnju dijaloga.
Složeni procesi urbanističkog planiranja, (ne)vidljiva mesta odlučivanja, uzroci i eskalacije konflikata, ali i prostor za njihovo rešavanje i suštinsku građansku participaciju, sagledani su i dovedeni u vezu kroz integralni pristup razumevanju razvoja grada – kroz istraživanja studija slučaja, javne razgovore, prezentacije i obuke za samostalno čitanje planova i dolaženje do informacija od javnog značaja.
Celina Ka kolaborativnom upravljanju se sprovodi kroz saradnju eksperata iz CZKD-a, predstavnika akademije (Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu) i njene alumni mreže (Studijski program master akademskih studija, Integralni urbanizam).
Tokom 2019. godine realizovan je prvi korak projekta – Urbanizam suprotstavljenih interesa, koji obuhvata integralne analize hronološkog razvoja pet studija slučaja kao modela za razumevanje nastalog konflikta, javne razgovore s predstavnicima različitih sektora (javni, civilni) i informisanje putem online platforme.
Tokom 2020. godine realizovan je drugi korak, U potrazi za javnim interesom u urbanističkom planiranju, usmeren na pitanja definisanja i odbrane javnog interesa u urbanističkom planiranju kroz istraživanja tri studije slučaja, javni razgovor i stručnu publikaciju na temu javnog interesa u urbanističkom planiranju.
Tokom 2021. godine realizovan je treći korak, Demistifikacija planiranja, koji se sastoji iz praktične (video) obuke, dijagrama istraživanja i planskih procedura, usmeren na pružanje znanja i alata za samostalan pristup i razumevanje informacija od javnog značaja.
Realizuje se radi promovisanja savremenog koncepta prostornog razvoja putem platforme za razumevanje stanja i ojačavanje argumentovanog mišljenja, razvoja nove kulture komunikacije, osnaživanja participacije i demokratskog upravljanja, i preispitivanja okvira profesionalne delatnosti urbanističkog planiranja.
Istraživanja
Javni događaji
Publikacija
Publikacija U potrazi za javnim interesom: dometi urbanizma problematizuje goruće teme javnog interesa u današnjoj praksi prostornog razvoja u Srbiji. Turbulentna dešavanja koja prate proizvodnju prostora u poslednjim decenijama, u tranzicionom periodu našeg društva, kao nužnost nameću promišljanje i razumevanje samog pojma, njegove pozicije u razvojnim politikama i načine na koji se formuliše. Traganje za ovim odgovorima vodi ka suštinskom preispitivanju etičkih normi graditeljske delatnosti, posmatrane u svom najširem smislu.
Publikacija je nagrađena Grand Prix nagradom 44. Salona arhitekture i nagradom u kategoriji Urbanizam (2022) i III nagradom u kategoriji Publikacije na 31. Međunarodnom Salonu urbanizma (2022).
Publikacija teži da podstakne diskusiju, izgradnju argumentacije, povećanje kapaciteta za kritičku refleksiju svih pojedinaca i grupa zainteresovanih za utvrđivanje, interpretaciju i implementaciju javnog interesa u planiranju i upravljanju prostornim razvojem. Predstavlja reakciju grupe urbanista na sve brojnije i kompleksnije probleme u oblasti prostornog razvoja u Srbiji. Autori šest poglavlja su dolazeći iz različitih disciplina (urbanizam, urbana sociologija, prostorno planiranje, ekološko pravo) i polja delovanja (javni, civilni i akademski sektor) predstavili svoja istraživanja i stavove o ulozi, značaju, sadržaju i načinu utvrđivanja i zaštite javnog interesa.
Urednice:
dr Danijela Milovanović Rodić, Ljubica Slavković, dr Marija Maruna.
Autori poglavlja:
dr Ksenija Petovar, dr Danijela Milovanović Rodić, dr Marija Maruna, dr Siniša Trkulja, dr Jasmina Đokić, Ana Graovac, dr Mirjana Drenovak-Ivanović, Ksenija Radovanović, Ljubica Slavković.
• U podcelini (Re)definisanje pojmova autorke radova “Javno dobro i gradski prostor”, dr Ksenija Petovar, i “Kolaborativni pristup za definisanje i odbranu javnog interesa” dr Danijela Milovanović Rodić i dr Marija Maruna, preispituju osnovne pojmove, vrednosna načela, teorijske postavke i metodološke postupke od značaja za razumevanje, definisanje i zaštitu javnog interesa.
• U podcelini Refleksije prakse autori radova “Sprovođenje i efekti strategije urbanog razvoja: javni interes u starteškom planiranju”, dr Siniša Trkulja, i “Za koga rade urbanisti: javni interes u urbanističkom planiranju”, dr Jasmina Đokić i Ana Graovac, omogućavaju uvid u način na koji se javni interes tumači i interpretira u svakodnevnoj praksi izrade i sprovođenja različitih tipova planskih dokumenata/planiranja – strateškom i urbanističkom.
• U podcelini Utvrđivanje granica autorke radova “Zaštita životne sredine kao javni interes”, dr Mirjana Drenovak-Ivanović, i “Zaštita prava na učešće u odlučivanju o budućnosti kao javni interes”, Ksenija Radovanović, Ljubica Slavković, Ana Graovac i dr Jasmina Đokić daju obrise sadržaja javnog interesa i načina za njegovo ustanovljavanje koji se ne bi smeli prekoračiti ili zaobići: ograničenja koja proizlaze iz zaštite životne sredine, ljudskih prava i potreba i interesa građana.
Izdavač publikacije je u Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet, a recenzenti su dr Zoran Nikezić, dr Vladan Đokić i dr Mina Petrović.
O nama
Planiranje služi upravljanju urbanim razvojem uz uvažavanje legitimiteta interesa svih – javnog sektora (državne službe, javna preduzeća), privatnog (investitor) i civilnog (građanstvo i udruženja građana, organizacije civilnog društva, građanske inicijative) sektora. Da nema planiranja, zemljište bi se takođe kupovalo, prodavalo i gradilo, ali na drugačiji način, sa drugačijim pravima, i sa drugačijim posledicama – o čemu rečito govori “divlja gradnja”.
Planiranje je potrebno da bi se istovremeno sagledala šira slika i veliki broj detalja, i kako bi se pomirilo mnoštvo različitih interesa tako da rezultat bude optimalan po celokupno društvo, kratkoročno i dugoročno.
Kako bi to bilo moguće, planiranje mora da uključi sve zainteresovane strane, različite potrebe i interese – uključujući i najšire javnosti. Stoga, potrebno je da razumevanje procesa razvoja grada bude dostupno svim zainteresovanim stranama. Platforma koja je pred vama napravljena je primarno sa tim ciljem – razumevanja složenih procesa urbanističkog planiranja i kako se u njih uključiti.
Šta biste Vi želeli da saznate?
Platforma pred Vama kreirana je pre svega radi širenja znanja, osnaživanja za pravoverno informisanje i jačanja kulture dijaloga. Kako bismo u tome uspeli, važno je da se komunikacija ne bude jednostrana – da čujemo i Vas:
- šta je to što Vas zanima na polju urbanističkog planiranja i prostornog razvoja, a nemate gde da saznate?
- šta biste voleli da vidite na ovim stranicama i u našem budućem radu, koje su ključne teme i uglovi koji ovde nedostaju?
- koje su Vaše sugestije, ali i primedbe na naš dosadašnji rad i materijal koji se nalazi pred Vama?