Javna sednica Komisije za planove Skupštine grada Beograda povodom izrade Nacrta izmena i dopuna PGR Beograda[1] održana je u utorak, 1. februara 2022. godine. S početkom u 8 ujutru i završetkom u 18h časova, javna sednica je trajala punih 10 sati. Održana je na 20. spratu Gradske uprave u ulici 27. marta br. 43-45 (zgrada “Inex”).
Kako sadržaj ove analize pokazuje, nakon javnog uvida koji je održan tokom najintenzivnijeg prazničnog perioda (20. decembar – 21. januar) i u doba najnepovoljnijih uslova vezanih za pandemiju kovid-19, na šta su stručne organizacije blagovremeno ali bezuspešno reagovale, i javna sednica Komisije za planove održana je na način koji je doprineo sužavanju prava građana da uzmu učešće u procesu planiranja. Naime, odlučivanje o Nacrtu izmena i dopuna PGR, kao najvažnijem beogradskom operativnom planu kojim se rešava namena i korišćenje zemljišta u celom gradu, sprovedeno je uz uskraćivanje prava na potpuno i istinito informisanje o sadržaju planskog dokumenta i njegovom uticaju na prostor, iznurivanje građana lošom organizacijom toka javne sednice Komisije za planove i uz selektivnu primenu epidemioloških mera, čime su građani dodatno dovedeni u opasnost zaražavanja virusom kovid-19.
Prema podacima Ministarstva zdravlja RS, na dan 1. februara 2022. godine je u Republici Srbiji potvrđen 19,231 pozitivan slučaj obolelih od kovida-19, što ga čini drugim po redu danom s najvećim brojem obolelih od samog početka pandemije 2020. godine, tik nakon dostignutog vrha broja obolelih 25. januara 2022.
Tog istog dana je javnoj sednici povodom Nacrta izmena i dopuna PGR Beograda prisustvovalo preko 100 građana. Na 20. sprat zgrade Gradske uprave mogli su da se popnu peške ili korišćenjem (zbog radova) prepolovljenog broja liftova koji inače opslužuju ovaj objekat. Izvan objekta Gradske uprave bili su prisutni policajci u civilu (jedinice za javni red i mir), dok je u prizemlju primećeno prisustvo obezbeđenja u civilu (privatno obezbeđenje ili komunalna policija) koji su opominjali na obavezno nošenje maske, jedina primenjivana od obaveznih epidemioloških mera, dok popunjavanje kapaciteta lifta i kretanje stepeništem nije kontrolisano. Na 20. spratu objekta Gradske uprave, građane je sačekalo 15 slobodnih stolica i usmeno obaveštenje da je Komisija predvidela prisustvo najpre samo građana zainteresovanih za plansko rešenje za Savske blokove. Ostali građani su upućeni da se vrate “kasnije” (neodređeno) ili da sačekaju u sali prekoputa, bez mogućnosti audio ili video praćenja toka javne sednice.
Pre svega, u ovom i ovakvom sprovođenju javne sednice Komisije za planove se ističe nekoliko nedoslednosti i kršenja propisa, koji ukazuju na izostanak namere za suštinsko sprovođenje participativnog procesa:
Na snazi je i dalje Uputstvo, objavljeno 12. decembra 2020. godine, kojim je Komisija za planove dodatno uredila održavanje javnih sednica tokom trajanja epidemije. Uz propis koji je još uvek na snazi, da na 4m2 zatvorenog prostora može biti prisutno jedno lice, uz poštovanje fizičke distance od 2m, prisustvo građana je dodatno ograničeno odlukom da “na javnoj sednici, po svakom podnetom podnesku, može da učestvuje samo 1 (jedan) izabrani predstavnik grupe potpisanih građana”. Donošenje ovog Uputstva je uzrokovalo veliko negodovanje javnosti s obzirom da je objavljeno svega 3 dana pre održavanja javne sednice u Nacrt PDR dela Makiškog polja (a 9 meseci nakon izbijanja epidemije) za koju je vladalo veliko interesovanje. Posledica je bila značajno uskraćivanja prava građana da učestvuju u izradi ovog planskog dokumenta od šireg javnog značaja. Iako je još uvek na snazi, prisustvo javnoj sednici Komisije za planove povodom Nacrta izmena i dopuna PGR Beograda nije ograničavano na način predviđen donetim Uputstvom, već je građanima dopušteno pravo na prisustvo samo onim delovima sednice za koje izraze interesovanje, ali bez prethodnih informacija o rasporedu izlaganja Komisije tokom sednice.
Odluka da se građani podele u više grupa nije doneta niti objavljena blagovremeno, uprkos tome što je Komisija za planove mogla da predvidi visok stepen zainteresovanosti građana za izradu PGR kao krovnog operativnog plana za čitavu teritoriju Beograda, kao i uvidom u četvorocifreni broj primedbi koje su pristigle u definisanom roku od 10 dana pre održavanja javne sednice. Ukoliko je cilj bio zaštita građana od širenja virusa tokom epidemije, on nije ispunjen zbog toga što je ova odluka građanima saopštena tek u uskom holu ispred sale u kojoj se odvijaju sednice Komisije, na 20. spratu zgrade Gradske uprave, na koji su se popeli liftom ili stepeništem, bez mogućnosti kontrole fizičke distance
Građani su odbili predlog da se na ovakav način podele, a Komisija nije dalje instistirala. Uprkos upozorenju nekih od prisutnih građana, Komisija i Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove, kao organi nadležni za sprovođenje javnog uvida, nisu izvršili procenu da li kapacitet sale u kojoj se odvijaju sednice Komisije omogućava poštovanje propisanih epidemioloških mera. Pored stotinjak građana, javnoj sednici je prisustvovalo i oko 50 predstavnika javnih preduzeća i organizacija, uključujući i predstavnike obrađivača, nosilaca izrade planskog dokumenta i članove Komisije za planove, koji su zauzeli sva raspoloživa sedeća mesta za postavljenim stolovima. Na stolicama nije postavljeno upozorenje, niti se poštovala propisana obaveza o osiguranju minimuma od 2 m razmaka između prisutnih osoba unutar zatvorenog prostora. S obzirom na dostupan broj od 15 praznih stolica koliko je bilo predviđeno za smeštanje građana, veliki broj njih bio je prinuđen da stoji tokom višesatnog trajanja javne sednice.
U periodu koji je prethodio održavanju javne sednice o Nacrtu izmena i dopuna PGR Beograda, nadležne institucije premeštale su mesto održavanja javnih sednica Komisije za planove kako bi bile ispoštovane epidemiološke mere. Tako je javna sednica Komisije za planove povodom odlučivanja o Nacrtu PGR šinskih sistema (12.10.2021) umesto u zgradi “Inex”, održana u zgradi Skupštine grada Beograda. Ovo premeštanje je objašnjeno upravo velikim brojem pristiglih primedbi, opasnošću od širenja virusa kovid-19 i većeg prostora koji je dostupan u zgradi Skupštine. Ipak, u ovom konkretnom slučaju i pored velikog interesovanja građana, takva odluka je izostala.
Svega dva dana nakon održavanja javne sednice o izmenama i dopunama PGR Beograda, Sekretarijat je obavestio građane da se “iz tehničkih razloga” odlaže održavanje javnih sednica povodom dva nacrta planskih dokumenata (prethodno zakazane za 10. i 17. februar), uz obaveštenje da će zbog velikog broja pristiglih primedbi, ukoliko bude bilo potrebe, biti organizovano više javnih sednica. Zatim je nedelju dana kasnije (10.2.) Sekretarijat javnost obavestio o promeni mesta održavanja javnih sednica o nacrtima još 3 planska dokumenta, zakazanih za 17. februar i 3. mart. Kao novo mesto održavanja je navedena zgrada Skupštine grada Beograda, a premeštanje je opet opravdano “tehničkim razlozima”. Ovakvi postupci Sekretarijata dovode u pitanje razloge zbog kojih i javna sednica povodom Nacrta izmena i dopuna PGR Beograda, za koji je postojala očigledna zainteresovanosti, nije održana u odgovarajućim (unapred određenim) vremenskim intervalima i u objektu koji svojom veličinom omogućava poštovanje epidemioloških mera, odnosno sprečava izlaganje građana i zaposlenika javnih institucija širenju virusa kovid-19.
Uoči održavanja javne sednice, Nova planska praksa ukazala je na potrebu da se održi javna prezentacija sadržaja Nacrta izmena i dopuna PGR Beograda, a u skladu sa odredbama Pravilnika koji predviđaju mogućnost organizovanja takve aktivnosti. Ipak, javna prezentacija nije održana, a posledica takve odluke bila je da je veći deo desetočasovne sednice bio posvećen pokušajima predstavnika nadležnih institucija da objasne plansko rešenje i zakonski okvir donošenja istog, kao i pokušajima građana da isto razumeju. Nemogućnost građana da do dana održavanja javne sednice Komisije za planove razumeju sadržaj predloženog planskog rešenja otvara pitanje same svrhe odvijanja participativnog procesa planiranja. Donošenje odluke da se ne pristupi održavanju javne prezentacije sadržaja Nacrta izmena i dopuna PGR Beograda značilo je zatvaranje prostora za dijalog, ali i otvaranje prostora za manipulaciju građanima, što se uočava analizom poruka koje su predstavnici nadležnih institucija, u odsustvu želje za otvaranjem drugih kanala, građanima slali putem medija.
Predsednik Komisije za planove i gradski urbanista dao je 2 izjave koje se odnose na pitanje predloženog planskog rešenja za Savske blokove (blokovi 44, 45, 70 i 70a na Novom Beogradu). U ovim izjavama date su netačne informacije o sadržaju Nacrta izmena i dopuna PGR Beograda, kao i dometu ovog planskog dokumenta koji je utvrđen zakonom.
Najpre je glavni urbanista, dana 18.01.2022. godine, reagovao na pozive na “svojevrsne proteste na teritoriji opštine Novi Beograd” i osporio navodne izjave građana da će izmenama i dopunama PGR biti moguća izgradnja na otvorenim i zelenim površinama unutar blokova na Novom Beogradu, kao “apsolutno lažne iz razloga što plan stavlja van snage mogućnost izrade plana detaljne regulacije kojim bi se eventualno omogućila nova izgradnja”. Dodao je i da se “prvi put u istoriji Beograda utvrđuje termin urbanistička zaštita”, te da upravo “ta urbanistička zaštita podrazumeva apsolutno očuvanje otvorenog prostora svih ranije izgrađenih novobeogradskih blokova, tako da nema reči ni o kakvoj gradnji”. Dodao je i da Grad Beograd čvrsto stoji iza stava da nema gradnje u otvorenim blokovima 44, 45, 70 i 70A.
Sva četiri iskaza unutar ove izjave mogu se oceniti kao netačna:
PGR ne može isključiti mogućnost izrade plana detaljne regulacije za bilo koje područje na obuhvaćenoj teritoriji, pa čak i u onim zonama u kojima je predviđeno direktno sprovođenje.
Izmenama i dopunama PGR nije ukinuta mogućnost izgradnje unutar otvorenih blokova, s obzirom da su ostala na snazi pravila da je dodatno progušćavanje moguće ukoliko se analizama potvrdi takva mogućnost, uz obaveznu izradu plana detaljne regulacije.
Stav Grada Beograda da neće dopustiti izgradnju u otvorenim blokovima nema podršku u realnosti ili predstavlja novost u odnosu na raniji tretman savskih blokova od strane nadležnih gradskih institucija. Naime, tokom 2016. godine, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda inicirala je izradu planova detaljne regulacije za blokove 44 i 70a. Tokom 2017. godine obavljen je rani javni uvid u elaborate ovih planskih dokumenata, koji su pokazali da je jedan od ciljeva njihove izrade bio definisanje parcela namenjenih izgradnji novih stambenih zgrada.
Termin urbanistička zaštita nije upotrebljen prvi put. Blokovi 45, 44 i 70 se nalaze u režimu urbanističke zaštite još od Generalnog plana Beograda 2021, donetog 2003. godine. S obzirom na sadržaj elaborata za rani javni uvid u PDR za blok 44, jasno je da se ne radi o zaštiti koja bi mogla da spreči izgradnju stambenih zgrada unutar ovih blokova.
Nacrtom izmena i dopuna PGR Beograda pod zaštitu su stavljeni isključivo blokovi 45, 44 i 70 i još nekoliko poteza i blokova u centralnoj zoni NBGD (ne ni blok 70a, a svakako ne “svi ranije izgrađeni novobeogradski blokovi), a radi se o režimu delimične, a ne potpune, urbanističke zaštite, sa nedorečenim kriterijumima koji su vezani za karakter te zaštite.
Dan pre održavanja javne sednice, gradski urbanista se ponovo obratio javnosti i saopštio da će biti prihvaćene inicijative građana Savskih blokova i Košutnjaka, odnosno saopštio deo rezultata procedure javnog uvida u nacrt planskog dokumenta.
On je objasnio da će zabrana izgradnje “na zelenim površinama u okviru savskih blokova” biti definisana planom detaljne regulacije, zbog čega će iz Nacrta izmena i dopuna PGR Beograda biti izbačen ovaj deo grada. “Gradnje na otvorenim zelenim površinama u savskim blokovima neće biti”, podvukao je.
Ovakva izjava gradskog urbaniste može se smatrati nedovoljno preciznom, a time i dovođenje u zabludu.
U javnom diskursu postoji razmimoilaženje u razumevanju načina na koji građani opisuju zelene površine i onoga što urbanisti, među njima i glavni urbanista, nazivaju zelenim površinama. Za građane, zelena površina je svako zelenilo, park/ić, livada, igralište, dok urbanisti prave razliku između javnih zelenih površina i površina druge namene koja se (do privođenja nameni) koriste kao zelene površine. U kontekstu “otvorenih blokova” dolazi do dodatnog razilaženja, jer se oni po definiciji obeležavaju kao zone stambenih namena unutar kojih su organizovani stambeni objekti i sadržaji u funkciji stanovanja (među kojima i zelene površine, igrališta, saobraćajnice, parkinzi i sl), ali bez daljeg definisanja parcela i određivanja njihovih namena (sve osim otiska objekta je zapravo jedna zajednička površina kojoj nije dodeljena namena). Zbog toga su građani savskih blokova upravo i zahtevali da se planskim rešenjem javne zelene površine definišu i izdvoje iz “tkiva” otvorenog bloka, sa ciljem njihove jasnije zaštite.
U delu najave da će nekim budućim planom detaljne regulacije biti definisana zabrana izgradnje u okviru savskih blokova, izjava gradskog urbaniste predstavlja prejudiciranje ishoda budućeg participativnog procesa koji se može izraziti sa sigurnošću jedino ukoliko se istovremeno prizna manjkavost participativnog procesa.
Povodom primedbi da se Izmenama i dopunama PGR Beograda planira izgradnja saobraćajnica koje su bile deo Elaborata za rani javni uvid u PDR za kompleks Avala filma na Košutnjaku, gradski urbanista je odbacio ove navode i izrazio uverenje da su ove saobraćajnice predviđene “zbog zakrčenosti” ovog dela grada, te najavio da će povodom planskog rešenja za ovu zonu organizovati saradnju sa “građanima i svim zainteresovanim nevladinim organizacijama, grupama građana”.
Plan detaljne regulacije za kompleks “Avala film” nalazi se u fazi izrade nacrta planskog dokumenta, nakon čega je predviđeno objavljivanje javnog uvida i održavanje javne sednice Komisije za planove. Rani javni uvid u ovaj planski dokument održan je u periodu između 29. juna i 13. jula 2020. godine, neposedno nakon ukidanja vanrednog stanja zbog virusa korone. Sadržaj izloženog elaborata kojim je predviđena prenamena javnih zelenih površina i ekstenzivna izgradnja unutar kompleksa Avala filma, kao i vreme održavanja ranog javnog uvida, izazvali su veliko uznemirenje javnosti. Zbog toga ne treba da čudi što je građane uznemirilo to što je Nacrtom izmena i dopuna PGR Beograda preuzeto plansko rešenje za ulicu Kneza Višeslava iz elaborata za rani javni uvid u PDR za kompleks “Avala filma”, a za koji je gradski urbanista izjavio da je dalja procedura obustavljena. Istinitost tvrdnje glavnog urbaniste da se radi o planskom rešenju čiji je cilj rasterećenje saobraćaja kosi se sa informacijom koju je obrađivač planskog dokumenta pružio tokom javne sednice, prema kojoj se radilo o tehničkoj grešci. S druge strane, ova “tehnička greška” doživela je temeljnu razradu unutar Nacrta izmena i dopuna PGR, zbog čega se može postaviti i pitanje kapaciteta obrađivača da (ne)previdi i druge slične velike tehničke greške.
Uprkos tome što se i sam prethodno obraćao građanima putem medija, predsednik Komisije za planove i glavni urbanista je tokom održavanja javne sednice prekorevao prisutne građane zbog toga što svoje zahteve nisu izneli najpre na javnoj sednici, a nakon toga putem medija (zahtev prema projektantkinji naselja “Cerak vinogradi”, Mileniji Marušić, i prema stanarima Savskih blokova). Ovo je posebno neprimereno s obzirom da je, kao predsednik Komisije za planove i glavni urbanista, mogao da utiče na preduzimanje aktivnosti na organizaciji javne prezentacije i dodatnih događaja na kojima bi bilo prilike da se zainteresovani građani obrate nadležnim organima pre održavanja javne sednice, umesto da se javna sednica pretvori u pokušaje razumevanja planskog rešenja.
Dodatno je predsednik Komisije za planove i glavni urbanista prekorevao građane i zbog navodne “politizacije teme”, takođe u kontekstu davanja izjave za pojedine medijske kuće. To je dovelo do toga da su građani mahom započinjali svoje obraćanje Komisiji za planove pravdanjem da nisu pripadnici nijedne stranke, bez obzira na to što svi građani uživaju pravo slobode političkog organizovanja – uključujući i samog predsednika Komisije i glavnog urbaniste, koji je na funkciju biran od strane Skupštine grada Beograda i koji obavlja visoku političku funkciju unutar svoje stranke.
S druge strane, javna sednica povodom Nacrta izmena i dopuna PGR Beograda bila je jedna od retkih, ili jedina, kojoj su prisustvovali i predstavnici nekoliko medijskih ekipa, koje su snimile jedan deo njenog toka. Ovakva praksa nije uobičajena, a Poslovnikom o radu Komisije za planove (čl. 13 stav 4) je izričito zabranjeno neovlašćeno snimanje audio, foto i video zapisa od strane prisutnih lica, pod pretnjom udaljavanja sa sednice.
Osim pomenutim izjavama, predstavnici nadležnih institucija nisu se obraćali drugim saopštenjima koja bi objasnila sadržaj predloženog Nacrta izmena i dopuna PGR, niti saopštenjem o toku i rezultatima javne sednice. Mali broj medija koji jeste ispratio reakcije građana i organizacija civilnog društva povodom vremena i načina održavanja javnog uvida i predstavljenih planskih rešenja je o javnoj sednici izvestio uz naslove kojima je javnosti saopštavano da je Gradska uprava odustala od gradnje u Savskim blokovima i na Košutnjaku (“Grad Beograd odustao od planova za izgradnju u savskim blokovima i Košutnjaku”, N1; “Zabranjena gradnja u blokovima uz Savu: Sednica o izmenama plana generalne regulacije izazvala burne reakcije”, Novosti) – iako je to netačno i uopšte nije predmet predloženog rešenja, kako smo gore objasnili. To dalje potvrđuje činjenicu da javnosti nisu u dovoljnoj meri pružena objašnjenja o promenama u prostoru koje su bile predviđene predloženim Izmenama i dopunama PGR Beograda, te da celokupan javni uvid i javna sednica u predloženo plansko rešenje nisu održani na način koji pruža mogućnost za suštinsku participaciju.
[1] Javni uvid u Nacrt izmena i dopuna plana generalne regulacije građevinskog područja sedišta jedinice lokalne samouprave – Grad Beograd (celine I – XIX) (I faza – 2. etapa) sa Izveštajem o strateškoj proceni
Stručna organizacija Nova planska praksa je izradila analizu u okviru projekta Tačke komunikacije Naše dvorište – zajedničke odluke.
Projekat Naše dvorište – zajedničke odluke je realizovan u okviru programa podrške javnom zagovaranju „Istraži – Osnaži“ koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Trag fondacija. Izradu ovog materijala je finansirala Vlada Ujedinjenog Kraljevstva; izneti stavovi nužno ne odražavaju zvaničnu politiku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva.