Za: Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije, Kralja Milutina 10a, 11 000 Beograd

Sugestije na Elaborat za rani javni uvid Izmena i dopuna PPPPN uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save za projekat „Beograd na vodiˮ

Poštovani,

Dostavljamo Vam svoje sugestije na predmetni plan, u najboljoj nameri i želji da pomognemo kolegama koji su angažovani na izradi plana i doprinesemo kvalitetnom urbanom razvoju Beograda (i Srbije) i dobrobiti svih njegovih građana.

1. S obzirom na katastrofalno loš odnos uprave i aktuelnog političkog vrha prema prostornom i urbanom razvoju Srbije i Beograda, koji se nedvosmisleno pokazuje neusvajanjem ključnih strateških dokumenata za grad i državu (PPRS i GUP Beograda), uz proglašenje projekata od javnog interesa za RS bez ikakvog osnova, centralizaciju donošenja odluka o urbanom razvoju grada suprotno Ustavu i Zakonu o lokalnoj samoupravi itd. itd. , utemeljenje plana u konkretnim načelima Zakona, a ne samo formalno u par planova kojima je istekao rok, je značajna stvar. Naročito su važna načela održivog razvoja, vertikalne i horizontalne koordinacije planova i učešća građana, ali i ostala nisu za bacanje.
   
   
2. Pored planova i načela Zakona koji su osnov za izradu ovog, oslanjanje na relevantne strategije na nacionalnom nivou, a ne bajate lokalne koje više ni ne važe, nije samo poželjno već je i obaveza. Srbija je usvojila mnoge strategije koje se tiču urbanog razvoja i potpisnica je mnogih međunarodnih dokumenata, od kojih su SURRS 2030 i Agenda 2030 samo jedne od najvažnijih, a čije je izostavljanje i zanemarivanje direktno suprotno zakonima naše zemlje, i u formalnom i u suštinskom smislu. U novom GUP-u Beograda 2041 koji radite, postoji spisak više od 20 strategija, od kojih bar pola, ako ne i sve, imaju veze sa malignim prostorom Beograda na vodi koji je za sada narastao na 320 hektara. Prenesite taj spisak u ovaj plan, a onda, za razliku od GUP-a, proučite svaku od njih, i postavite ciljeve izrade plana na prave i konkretne osnove, pa u odnosu na njih i rešenje plana. Takve argumente niko ne može da vam ospori.
   
   
3. U vezi sa obe prethodne sugestije, jasno je da kontinuitet sa važećim urbanističkim planovima Beograda (od kojih GUP nije naveden) i GUP-om Beograda 2041 koji je prošao početnu verifikaciju, ne može tek tako da se zanemari, čak ni iz formalnih razloga. S obzirom da ste u istom timu radili i novi GUP, već znate kako ste i sa kojim argumentima koncipirali rešenje, neće biti teško da preuzmete početne studije (ekonomske, demografske, zelenila, koje god) i ono što je bitno iz njih i samog koncepta prenesete kao argument i za rešenje ovog plana. Ovako ispada da isti stručnjaci paralelno rade strateška planska rešenja za isti prostor koja nemaju veze jedno sa drugim, kao da nemaju nikakvog profesionalnog znanja i integriteta. Isto tako, zanemariti rešenje PGR koje stavlja kompleks Sajma pod urbanističku zaštitu u najmanju ruku je neprofesionalno. A kad navedete važeću urbanističku zaštitu kompleksa Sajma, kao što ste naveli i PGR kao važeći plan, onda nije teško objasniti i zašto takvu zaštitu ne možete kao odgovorni planeri i urbanisti da ukinete.
   
   
4. Veliki vrednosni oslonac za izradu ovog plana, potpuno neverovatno, predstavlja i Odluka o njegovoj izradi iz koje proističe da je turizam ta posebna namena zbog koje Vlada donosi odluku da radi PPPPN suprotno svemu drugom što Zakon kaže. Sa aspekta održivog razvoja (načelo Zakona), održivi turizam se vezuje za identitet i prirodne i kulturne vrednosti (pogledajte par najvažnijih evropskih dokumenata koja to objašnjavaju, ili naše strategije) i u tom cilju jedino je ispravno da se kao prvi korak uradi evaluacija postojećih prostornih resursa po ovih nekoliko kriterijuma (šta čini identitet, prirodno i kulturno nasleđe), što bi bila okosnica konceptualnog rešenja. Na ovaj način lako se dođe do zaključka da hale Beogradskog sajma po Odluci o izradi plana ne mogu biti srušene, odnosno da se takvo rešenje ne može predložiti (Beogradski sajam = identitet grada i Beograđana, vrhunsko nasleđe moderne; stambeni soliteri = 0). Pored turizma, i ideja inovativnog ekonomskog razvoja (takođe održivog), već je u rudimentarnom obliku prepoznata za ceo ovaj prostor pod pojmom „kreativne industrije“ u konceptu GUP-a, za razliku od bezidejne i pogubne finansijalizacije građevinskog zemljišta koja je cilj izrade ovog plana.
   
   
5. Vezano za prethodnu sugestiju i temu Sajma, odnosno divljanje predstavnika političkog vrha od kojih dolaze glupe, nekreativne i nadasve destruktivne ideje o njegovom rušenju – kojih ste taoci, zaštita javnog interesa kroz uvažavanje primedbi i stavova relevantnih institucija i pojedinaca je potpuno legitiman stav. Prvi put imate situaciju da su apel za očuvanjem kompleksa Sajma, odnosno njegovih glavnih hala, potpisale sve relevantne državne/gradske, pa čak i međunarodne institucije …osim Urbanističkog zavoda, naravno. Ako ne možete sami da argumentujete takav stav, sasvim slobodno možete reći „vidi ruke“ i prebaciti argumentaciju na SANU, na primer, s obzirom da su 3 naša akademika gradila hale, Arhitektonski ili Građevinski fakultet, katedru za Prostorno planiranje GF, IAUS ili, recimo UIA (međunarodna unija arhitekata) – a najbolje svih 40+ potpisnica Deklaracije.
   
   
6. Potrebe za saobraćajnom, komunalnom, socijalnom, zelenom infrastrukturom, javnim ulaganjima, direktno zavise od planiranih kapaciteta izgradnje. Možda vam se čini besmislenim kao i celo rešenje koje ste uradili, ali ipak precizno procenite buduće kapacitete izgradnje na celom prostoru, uključujući i dosadašnje izmene i dopune plana za Beograd na vodi iz 2022., kojim je omogućeno dodatnih preko 200 000 m² izgradnje, a izbrisan podatak o planiranom broju stanovnika itd. Takođe, površine za javne namene u blokovima (škole, vrtići, kultura, zelenilo…) smanjene su za čak 5,1 ha u odnosu na osnovni plan, školu ste ponovo ucrtali u bloku 30, ali vrtić koji je planiran u parku uz stari železnički most niste komentarisali. Da, da, u parku u bloku 27c je planiran vrtić (proučite dobro tekst izmena i dopuna plana i sve što je dodato, promenjeno ili brisano iz osnovnog plana).
   
   
7. Zelena infrastruktura (uz Savu kao plavu) kao temelj zaštite životne sredine, otpornosti na klimatske promene, kvaliteta života u gradu itd., svakako je top tema ovog plana kojim će se zazidati i u beton pretvoriti celo savsko priobalje. Do sada izgrađeni deo BNV je najveće toplotno ostrvo u gradu. A onda je i takav osnovni plan, koji je svima pokazao svoje loše efekte nakon realizacije, dodatno degradiran kroz dosadašnje izmene koje su urađene 2022. – zelenilo u direktnom kontaktu sa tlom u blokovima je u proseku smanjeno sa 18,8 na 13,6%, odnosno za čitavih 3,7 ha (!!!). Ovaj podatak je naročito uznemiravajući ako se uzme u obzir da je zelenilo u direktnom kontaktu sa tlom znatno smanjeno i u svim planiranim parkovima, a ne samo pojedinim stambeno-komercijalnim blokovima – dozvoljeno je da se postojeći park Bristol izbetonira do maksimalnih 70% površne, a svi ostali do 50%. A na sve to vi predlažete jedan parkić u kompleksu sajma, ozelenjavanje krova metroa, zaštitnih zona mostova i 10% zelenila u stambenim i komercijalnim blokovima, što mora da je greška, nema druge.
   
   
8. Naposletku, ima jedna važna tema koja se provlači kroz sve sugestije, a to je zaštita vašeg ličnog i profesionalnog integriteta. U životu je mnogo bolje kada se nešto zna, nego kada se ne zna.
   
   

S poštovanjem,

Nova planska praksa